Kultnost nečega, naime, ne izvire iz broja onih koji se pojavi klanjaju, već iz same činjenice da joj se klanjaju
Scenario: po kultnom romanu Douglasa Adamsa – Douglas Adams i Karey Kirkpatrick
Uloge: Sam Rockwell, Martin Freeman, Mos Def, Zooey Deschanel, John Malkovich
Žanr: komedija/SF
Trajanje: 109 min.
Proizvodnja: USA/UK, 2005.
Svetska premijera: 2005.
Zvanični web: http://hitchhikers.movies.go.com
Autostoperski vodič kroz galaksiju Gartha Jenningsa adaptacija je istoimenog kultnog romana Douglasa Adamsa za koji distributer u reklamnom tekstu kaže da nije kultni jer kultu, navodno, ne može pripadati knjiga prodata u 20 miliona primeraka. Protiv ovakvog stava pomenućemo samo postojanje kultova rada, slobode ili Tolstoja, koji količinom poklonika i činjenicom da pripadaju i širim kulturološkim ili drugim fenomenima, nikako ne gube svoj status. Kultnost nečega, naime, ne izvire iz broja onih koji se pojavi klanjaju, već iz same činjenice da joj se klanjaju.
Autostoperskom vodiču kroz galaksiju ljudi su se, bez dileme, klanjali. Bila je to najpre, 1978., englesko-humorna SF radio emisija koja je tokom osamdesetih prerasla u romane, serije, LP-ploče, audio-knjige i sl. koristeći uvek najnovija tehnološka dostignuća. Adamsov svet postao je stanoviti šifarnik za uzajamno prepoznavanje sličnih duša. Po duhu i opštem narativnom štimungu Adamsov roman, ili je, zbog razuđenosti oblika u kojima se pojavljuje, bolje reći narativna struktura, manje romantična od de Saint-Exuperyjevog Malog princa, ali i manje pretenciozna od Bachovog Galeba ili romana J.D. Sallingera.
Adamsov komentar evidentno nevaljanog sveta koji nas okružuje, prvenstveno je blago ironijski (akcenat je i na „blago“ i na „ironijski“), pun brižljivo formiranih nonsensa, a bez želje da jasno ukaže na negativce ili čak opsesivno pun specifične šezdesetosmaške pažnje da se požali, a da nikoga ne povredi. Zato među ljubiteljima ovog kulta najčešće nalazimo pristojan svet koji se kloni krajnosti, one koji se deklarišu kao apolitični i ignorišu ideologiju.
S obzirom na činjenicu da je proizašao iz serije radio-emisija, a bez ambicije da prati žanrovske obrasce klasičnog pripovedanja, roman, a i film Autostoperski vodič kroz galaksiju, nema koherentnu priču i zanimljiviji je u pojedinačnim replikama i epizodama, nego u svojoj celokupnosti. Takođe, bežeći od svake autorske pretencioznosti do te mere da i to samo bežanje gotovo da postaje pretenciozno, autori su propustili da filmu daju svoj pečat.
Tako smo dobili film koji se dopada onima kojima se dopadala i knjiga, ne zato što je sadržaj Bog-zna-kako vešto transponovan u drugi medijum, već zato što same replike ili delovi određenih radnji u ljubiteljima bude prijatno prepoznavanje. Mi ostali, koji nismo ljubitelji knjige ili je nismo ni čitali, imaćemo više za gledanje oko nas, u sali, nego na platnu. Pitanje koje će nam pasti na pamet kad čujemo jednodušan smeh biće – ko su ovi ljudi?
Kako sam na to pitanje prethodno već odgovorila, na ovom mestu mogla bih i da završim, no ne da mi đavo mira! U jednom domaćem tiražnom listu, npr. tamošnji kritičar odgovara na isto pitanje, ali misli suprotno od mene - njemu je film dobar, a publika mu ne valja: „Najvoljenija knjiga svakog knjiškog moljca koji je prvu devojku imao posle završenog PMFa konačno je dobila celuloidnu verziju.“ Vidite, može i tako!
Momci, u zavisnosti kad ste počeli sa devojkama i šta ste i sa koliko entuzijazma studirali, idite u biskop ili nemojte! Devojke, vi možete kako hoćete!
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.