Popboks - NEIL N. TRIFUNOVICH - Majstor iluzije - Specijalno efektna srpska krv [s2]
Gledate arhiviranu verziju Popboksa
Popboks - web magazin za popularnu kulturu

Intervju · 13.06.2005. 00:00

NEIL N. TRIFUNOVICH - Majstor iluzije

Specijalno efektna srpska krv

Moj posao su eksplozije, sudari, pucnjave, tuče. Neverovatne stvari pokušavam da učinim sto uverljivijim

Marko Kostić

Prošlog meseca je specijalni gost Kanadske ambasade u Beogradu bio gospodin Neil N. Trifunovich, jedan od najcenjenijih holivudskih stručnjaka sa specijalne efekte. Radio je na ukupno 54 filma različitih produkcija. Sem u Kanadi i Americi, snimao je na Filipinima, Kini, Škotskoj, Africi, Engleskoj, Jamajci.. Sarađivao je sa rediteljskim imenima kao sto su David Cronenberg, John Singleton, Kevin Costner, Robert Redford, Irwin Winkler, Jackie Chan, Norman Jewison, Jean-Jacques Annaud, Joseph Ruben, Atom Egoyan, Marthin Rit, Harold Becker, Franklin Schaffner, Chris Columbus, James Ivory, Arthur Penn, Bob Clark... Član je Američke filmske akademije nauka i umetnosti, i osnivač udruženja Northern Effects Limited.
Redakcija Popboksa je iskoristila jedno kišovito popodne da u rezidenciji Kanadske ambasade napravi intervju sa ovim profesionalcem vrhunskog ranga, koji je uz to neposredan i duhovit čovek. Njegov karakter pomalo je odudarao od strogog i formalnog ambijenta u kome smo se nalazili. U pitanju je Kanađanin srpskog porekla. Prvi put je u Srbiji.
POPBOKS: Čitajući vašu radnu biografiju, zapazio sam da nema mnogo SF i horor filmova. U stvari, nisam uopšte primetio gde su efekti u filmovima na kojima ste radili?
NEIL TRIFUNOVICH: To je dobro. To znači da je posao dobro obavljen i da je stvorio potpunu iluziju. Moj zadatak je da učinim stvari što realnijim. Kada publika gleda film ona treba da ima utisak da posmatra stvarnost, a ne laž ili iluziju. Da zaboravi da je u bioskopu ili ispred videa.
Istorija nasilja 2005
Postoji izvesna zabuna, bar na ovim prostorima u tumačenju posla stručnjaka za specijalne efekte. Šta je u stvari njegov posao? Da li on sedi za kompjuterom?
Može da znači dve stvari. Specijalni efekti mogu biti mehanički ili optički. Kada radite mehaničke efekte kao ja, to obično znači da nemate nikakve veze sa postprodukcijom, niti sa animacijom. Ponekad se dogovaramo, jer oni treba da znaju neke stvari koje ću ja uraditi na snimanju, u slučaju da su u pitanju interaktivni kadrovi. Ali, moj posao su eksplozije, sudari, pucnjave, tuče. Ja radim isključivo na setu. Moje kreacije su mehaničke, ne digitalne.
Šta mislite o starim holivudskim efektima, o King Kongu na primer i o njegovom isprekidanom pokretu? Da li biste vi uradili to drugačije?
Bih. Ne dopada mi se taj veštački pokret. Mislim da je moj zadatak da neverovatne stvari učinim što uverljivijim. Ima neke lepote i u staroj mehanici i u „stop motion“ animaciji, ali ja preferiram drugi pristup.
Da li ste imali prilike da radite sa rediteljima koji traže od vas rešenje koje je van realističnosti i van zakona fizike, koji žele da efekat bude vidljiv?
Da evo, upravo sam završio film sa Johnom Singletonom. On je više puta tražio da metak skrene iza ugla i da pogodi nešto što je fizički nemoguće. Moja prva reakcija je bila da je to preterano i nelogično, ali je odgovaralo atmosferi i duhu celog filma i ispalo je odlično.
Radili ste sa Davidom Cronenbergom?
Da, radili smo zajedno na Skenerima kao i na njegovom novom filmu Istorija nasilja koji je bio prikazan na ovogodišnjem Kanskom festivalu. Dva moja zemljaka i saradnika su bila u konkurenciji za Zlatnu palmu. Cronnenberg i Atom Egoyan. Nisam znao za koga da navijam.
A odlučivao je naš zemljak, Kusturica. On je bio predsednik žirija.
Mogli ste da urgirate za njih! (Smeh)
Da li biste ispričali neku zanimljivost sa snimanja Istorije nasilja?
Viggo Mortenesen i Ed Harris sede za stolom, blizu jedan drugom. Ed Harris kaže: "Ubiću tebe, pa ću da ubijem tvoju ženu, pa ću da ubijem tvoju decu, pa ću da ubijem celu tvoju familiju". Onda Viggo izvlači pušku dvocevku, probija mu stomak iz neposredne blizine. Scena je snimana iz jednog kadra. Bez kaskadera. Ispalo je jako dobro. To je jako dobar film, i to je, koliko znam, prvi Cronnebergov film za veliki studio.
Dobri sin 1993
Radili ste i sa Josephom Rubenom, film Dobar sin?
Joe Ruben... O, da! Sjajan tip.
On pravi vrlo mračne filmove, najčešće kritikujući instituciju porodice. Da li je takav i privatno?
Ne. U pitanju je vrlo prijatan i raspoložen porodični čovek. Voli svoju ženu i decu, voli da se šali, voli da jede, da uživa u običnim stvarima.
Koji je bio vaš posao u tom filmu?
Ako se sećate dugačke putanje metka u krupnom planu, potom vrlo komplikovana scena sa decom koja vise na litici, scena sudara na autoputu i scena sa devojčicom koja propada kroz led. Takođe je ceo sneg bio napravljen za potrebe snimanja.
Da li biste pomenuli još nekog reditelja sa kojim ste imali prijatno radno iskustvo?
Kevin Costner je jedan od najboljih reditelja sa kojima sam radio. Pažljiv precizan i jasan. Sa izvrsnim osećanjem za filmsko pripovedanje. A film u kome sam najviše uživao dok sam ga radio je, naravno, san svakog muškarca-filmejkera, Porkis Boba Clarka.
Da li su filmovi koji se tematski bave zabavom, zabavni za snimanje?
Nema pravila. Ponekad jesu, a ponekad to može biti veoma, veoma mučno. Zato je najbolje posao shvatiti najozbiljnije moguće, pa čak iako je radnja zabavna. Koji vam je omiljeni film kao gledaocu? Sinema Paradizo . Oduševljen sam tim filmom.
To je netipičan ukus za čoveka vašeg zanimanja. Da ste reditelj, da li biste voleli da potpišete takav film?
Kako da ne! Upravo pripremam svoj debitantski film kao reditelj. Radni naslov je Love Letters . Mnogi od stručnjaka za efekte očekuju nešto drugo, ali moj filmski ukus je okrenut toplim, jednostavnim pričama.
A omiljeni klasični holivudski reditelj?
Prosto ne znam koga da izdvojim. John Ford mi prvi pada na pamet. Ali čovek mora da skine kapu i momcima kao što su Steven Spielberg, James Cameron, George Lukas, i mnogim drugima koji su proširili mogućnosti filmske umetnosti i uz pomoć novih tehnologija unapredili film do novih, ranije neslućenih granica.
Da li bolje radite sa rediteljima koji se razumeju u tehniku ili rediteljima koji vam kažu sta hoće i ne zanima ih kako ćete to da uradite?
Sve zavisi. Ako reditelj zna sta hoće tad nema problema bez obzira na njegov pristup poslu. Clint Eastwood, sa kojim na žalost nisam radio, poznat je po savršenoj određenosti svojih zadataka. On od efekta hoće potpuno određenu stvar. I dođe tek kad je sve namešteno da to i snimi. Do tog trenutka sa majstorom za efekte ekipe komunicira "production designer". Sa druge strane, poneki reditelji, kada dobiju to sto su tražili, shvate da su zapravo hteli nešto drugo. Tad nastupaju problemi.
Porky`s 1982
„Production designer“ je zanimanje koje ne postoji u ovdašnjoj kinematografiji. Da li biste objasnili koji je njegov posao?
On je zadužen za sve što je u kadru. On objedinjuje sva zanimanja koja se direktno bave onim šta treba da se vidi i sve te elemente značenjski povezuje sjedinjujući ih.
Da li je to umetničko zanimanje?
Da, vrlo. To je čovek koji ima kreativnu kontrolu nad scenografom, kostimografom, snimateljem, majstorom za efekte i još mnogim zanimanjima. Ne mogu da zamislim snimanje bez „production designera“. Ko kod vas radi taj posao?
Pomalo reditelj, pomalo snimatelj, pomalo scenograf, pomalo vođa snimanja. Najviše reditelj. Njegova jurisdikcija je ovde velika.
U Americi, reditelj je onaj koji radi sa glumcima. Radi još neke stvari i mora da misli o svemu, ali ceo sistem rada je takav da sužava opseg njegovog rada kako bi se on prevashodno posvetio radu sa glumcima.
Da li ste za ovih par dana u Beogradu komunicirali sa ovdašnjim filmskim radnicima?
Da, naravno. Zahvaljujući ljubaznosti Kanadske ambasade i ambasadora Donalda McLennana upoznao sam puno talentovanih ljudi. Prihvatam sve pozive. Bilo da su razgovori ili predavanja na filmskim školama. Rado svoje iskustvo predajem svakom ko to od mene zatraži.
To radite besplatno?
Da, hoću da objasnim svojim kolegama da je za bavljenje onim što voliš bitniji ideal nego jurnjava za novcem. Ako jurite svoj san - i novac ce stići, sam po sebi. Ja sam još kao klinac bio zaljubljen u film. Ta strast me je dovela dovde gde sam danas. Ne strast za novcem.
Mislio sam da je u Severnoj Americi motiv zarade najbitniji?
Jeste, ali ja nisam takav. Verovatno je to srpska krv u meni.


Komentari

Trenutno nema komentara.

Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.

NAPOMENA:

Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.

Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.

Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.

Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.

Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.