Zloupotreba romske kulture veoma plastično ukazuje na ironiju istorijskog trenutka: narod koji slovi za simbol aistorijskog principa dolazi u centar pažnje baš u trenutku kada se ubrzani istorijski razvoj oteo čovekovoj kontroli
U pitanju je jedan od prvih autorskih projekata romskih muzičara u Vojvodini. I verovatno najsavršeniji. Razbarušenost istančanog stila. Kada sviraju, govore sve jezike sveta. Pogađaju centar za emocije, ali ne nadražuju primitivne receptore, već one koji reaguju na artikulisanu emociju.
Earth Wheel Sky Band predvodi Olah Vince (gitara, vokal) – veliki čovek malog rasta. Pesimista koji zrači toplinom. Muzički vizionar i kulturni revolucionar. Odrastajući u muzičkoj porodici, od malih nogu je pio vodu sa različitih izvora – rastao je uz romski folklor, jazz, rock. U stvari, kaže da se sa folklorom rodio, ostalo su bili pozitivni uticaji tadašnjeg Novog Sada.
Svirao je sa braćom Vranešević i Laboratorijom Zvuka, Ibn Tupom i Dobrovoljnim Kovačkim Društvom,
Borisom Kovačom i Ladaba Orkestrom. „Svi ljudi sa kojima sam sarađivao težili su umetnosti. S nekima se radilo kraće, s drugima duže, ali je svako od tih iskustava ljubav za sebe.“
Sada sa Earth Wheel Sky Bandom u svojim zrelim stvaralačkim godinama, poput Tomasa Mora, piše svoju utopiju – utopiju najplemenitije romske urbane muzike na razmeđu dva milenijuma. Uz sebe je okupio renomirane vojvođanske romske muzičare: Sinan Acifović svira klarinet, Ervin Malina kontrabas, Toplica Ramiz perkusije, Sandor (možda Šandor?) Rothele cimbal, Tol Đula violinu i Milovan Radul trubu.
U borbi za kulturnu, socijalnu i političku emancipaciju Roma služi se najjačim argumentom: umetničkom imaginacijom koja razoružava. Zahvaljujući pokroviteljstvu berlinskog izdavača Asfalt Tango, EWS Band je stekao publiku širom Evrope. Nastupaju u Fr ancuskoj, Italiji, Nemačkoj, Holandiji, Portugalu, Austriji, Mađarskoj, Slovačkoj. Stigli su i do Japana.
U Srbiji su, međutim, prilično nepoznati. Bili su zastupljeni na kompilacijama
Srbija: Sounds Globali
Romano Suno (
B92), svirali su na Festivalu Ring Ring i u nekim drugim prigodama, ali nisu imali mogućnost da dođu do šire publike. Prati ih usud neuklopljenosti u iscrtane kulturne šeme. Suviše su sofisticirani za šatre, sa viškom autentičnosti i integriteta za
Grand šou, nisu ni nalik Radiši Uroševiću da bi im PGP Bastilja podigla svoje kapije, nedovoljno su šubidu glamuramorozni da bi ih emitovao B92.
Uz blagoslov berlinskog izdavača,
Mascom Records je nedavno za srpsko tržište objavio album
21. vek na kojem se nalazi 11 kompozicija Earth Wheel Sky Banda nastalih u poslednje četiri godine.
– Glupo je da nas znaju ljudi u Tokiju, Milanu ili Berlinu, a da smo u Novom Sadu i Beogradu maltene anonimni. Želja mi je samo da ljudi postanu svesni da i tako nešto postoji i da, ukoliko to nekoga interesuje, postoji potpuna otvorenost za komunikaciju – kaže Vince.
POPBOKS: Šta to, po vašem mišljenju, Earth Wheel Sky Band čini posebnim?
OLAH: Sve je autorski rad. Nije prerađevina. Koristimo nesvakidašnje instrumente. Duvača ima koliko hoćeš, cimbalista nema. Cimbal sviraju samo Cigani. Vezuju se za njega, pa je cimbal tako i postao nacionalni instrument. Slično je sa violinom i gitarom, a perkusije su prirodno srasle uz taj ritam.
Vaše pesme nose toplinu ljudskosti, a tvrdite da govore o beznadežnosti ljudskog roda. Šta smatrate beznadežnošću?
Ideja tehnološkog napretka bila je oslobođenje čoveka, ovo što se dešava je nešto sasvim drugo. Nametnuta nam je užurbanost, sumanuta brzina. Megalomaniji nema kraja. I gde to na kraju vodi? Ako se ovako nastavi, za 50 godina neće biti vode, normalna temperatura biće 50 stepeni. A ljudi se prave ludi, kao da ih se to ne tiče. Ne vidim da je neko spreman da povuče kočnicu.
Takvi stavovi mirišu na antiglobalizam.
Nemam ništa protiv globalizacije, ali jesam protiv uništavanja prirodnih resursa i same planete. U Nemačkoj, kada smo ovako razgovarali, jedna novinarka me je uveravala kako je prirodno što se ozonska rupa širi. Omotač će se, kaže, isto tako sam od sebe prirodno obnoviti. Verovatno zna iz iskustva, videla je kad se to desilo pre pet hiljada godina.
Promocija i (zlo)upotreba romske kulture postala je poslednjih godina globalni trend.
To na veoma plastičan način ukazuje na ironiju istorijskog trenutka: narod koji slovi za simbol aistorijskog principa dolazi u centar pažnje baš u trenutku kada se ubrzani istorijski, odnosno tehnološko-ekonomski razvoj oteo čovekovoj kontroli.
Kako vidite borbu za prava Roma?
Postoje dva paralelna fronta borbe. Prvi – izboriti se sa samim Romima da postanu svesniji i kulturniji, i drugi, da se radi na tome da i ostali to prihvate. Ako romsku kulturu treba da predstavljaju Luis, Bregović ili Ođila, onda je sve to falš. Otvorenost romske muzike prema različitim uticajima je njena najveća vrlina, ali je to u isto vreme čini lakom metom zloupotreba.
Šta nije falš?
Boban Marković, Fanfare Ćokarlija, Taraf De Hajduks. Svirati sa takvom energijom kao Taraf De Hajduks je fantastično. Ali mene je uvek plenio flamenko – sve je tu: epska lirika, muzika i ples. Čak i improvizacija. Flamenko je najkompletnije dostignuće romske muzike.
Boban Marković gostuje u dve pesme na albumu 21. vek.
Bila je to odlična saradnja. Boban je sa nama odleteo u dugi svet u kojem se dobro osećao.
Na koji način romska muzika uspeva da se odupre toj sveopštoj užurbanosti koja se svima nameće kao jedini mogući (životni) ritam?
Kao na traci fabrikuje se muzika prilagođena brzom i kratkom življenju. Življenju bez dublje duhovne niti. Ako bas nije dovoljno jak, ne valja, ne prihvata se. Romi se, s druge strane, drže akustičnih instrumenata, a to se na Zapadu, bar u određenim krugovima, i dalje ceni. Tako se pronalazimo, dolazimo na duhovni nivo na kojem se prepoznajemo. I tu onda više ne postoji nacija. Do izražaja dolazi čista ljudskost.
Gde pronalazite te oaze ljudskosti?
Italijani i malo civilizovanije zemlje imaju srednju klasu koja se bori za svoj prostor i normalan život. Italijani su, na primer, veliki pobornici antibrze hrane. Hedonisti su. Kod njih i u drugim latinskim zemljama još postoji ono manjana. Podržavaju određene životne postavke i sadržaje koje uz to idu. Iz tih razloga dolaze na određene koncerte. Tako i mi tamo imamo najviše publike.
Stav prema Romima važi kao precizan pokazatelj socijalnog senzibiliteta jedne sredine. Gde je Istok, gde je Zapad, a gde smo mi?
Zapadna Evropa je koliko-toliko svarila romsku priču, ali se zato na Istoku situacija radikalizuje. Netolerancija buja. Ovde je u vreme socijalizma dostignut zavidan nivo trpeljivosti. Mi smo se u Novom Sadu uvek dičili što u gradu 26 nacija živi bez ikakvih problema. Nažalost, sad stvari ubrzano idu u sasvim drugom pravcu.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.