Na Blues Funeral možete da čujete odjeke QOTSA i Screaming Trees, ali ne bi trebalo da vas iznenade post-apokaliptične plesne himne (Ode to Sad Disco), turobne, „fantazmagorične“ balade (St Louis Elegy) u kojima je Lanegan najjači, pa ni gotovo jutuovski/njuorder momenti poput glatke vožnje Harborview Hospital ili rokačine dostojne jednog Iggyja (Quiver Syndrome)
Nakon skoro osam godina od više nego sjajnog Bubblegum, Lanegan se vraća u velikom stilu, s novim bendom, starim ortacima i svežim, single malt, biserima. Ipak, da ne grešim dušu, proteklu osmoljetku Mark nije proćerdao u potrazi za muzama, inspiracijom, a ni na put za Katmandu. Ne, stari vuk radio je kao lud – sa Queens of the Stone Age, sa Twilight Singers, sa The Gutter Twins, sa Soulsavers i, čak tri puta, sa Isobel Cambell.
Lanegan se ove godine vraća sebi, jednoj specifičnoj, urbanoj amerikani, sumraku koji pada na autoput koji se spušta u megalopolis, praznini koja narasta u lutalicama gradske pustinje. Otud ukršteni gitarski mačevi i sintisajzerske svetleće sablje, otud blues i jedan, uslovno rečeno, pop-rock štik. Otud, konačno, neon i asfalt, koji su gotovo pali u zaborav olako se predavši pod napadom kaubojštine i hilbilizma s jedne, i hipsteraja i (spejs) elitizma, s druge strane. Upravo se tu, možda, krije i glavni nedostatak Blues Funeral – u Markovom pomankanju hrabrosti da se dublje upusti u istraživanje tek načetih obrazaca.
Na Blues Funeral možete da čujete odjeke QOTSA i Screaming Trees, ali ne bi trebalo da vas iznenade post-apokaliptične plesne himne (Ode to Sad Disco), turobne, „fantazmagorične“ balade (St Louis Elegy) u kojima je Lanegan najjači, pa ni gotovo jutuovski/njuorder momenti poput glatke vožnje Harborview Hospital ili rokačine dostojne jednog Iggyja (Quiver Syndrome).
Ipak, prava vrednost ove ploče leži u njenoj moći da figurira kao soundtrack jednog dela puta koji nas neumitno vodi ka pogrebu koji je uvek, je l', blues. Lanegan na Blues Funeral vraća rokenrolu onu tihu snagu i moć lišenu obaveze da bude zabavan ili prosto plitko subverzivan, već da postigne ono što je mnogim „intimnim“ albumima uspelo – da postanu deo nečijeg sećanja, deo nečijeg života, a ne deo nečije razbibrige.
Komentari
Bablgam (gost)
| 21.05.2012. 14.15.29
jako lose za Laneganove standarde
krk (gost)
| 21.05.2012. 22.12.25
sve, sve, nego vidite to diiiivno cvijece!mmmm:)
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Bablgam (gost)
| 21.05.2012. 14.15.29
jako lose za Laneganove standarde
-
krk (gost)
| 21.05.2012. 22.12.25
sve, sve, nego vidite to diiiivno cvijece!mmmm:)
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.