Publika je od samog starta pružala odličnu podršku bendu, a nakon koncerta je gotovo ceo prvi red bio preplavljen konfetama koje su devojke bacale tokom nastupa
Mesto: Pozorište mladih, Novi Sad
Vreme: Petak, 11. maj 2012.
Početkom godine Tindersticks su objavili deveti po redu album The Something Rain, izdanje koje je napokon pomirilo sve duhove i dokazalo da ovaj bend još uvek ima mnogo toga da kaže, ali i da zna kako. Ovaj put smo imali tu sreću da nas ne zaobiđu, te je novosadsko Pozorište mladih bilo jedna od početnih stanica na njihovoj turneji. Karte za koncert rasprodale su se već u četvrtak, tako da je pretoplo pozorište kapaciteta od oko 600 mesta bilo krcato, a nekih primetnih grešaka u smislu organizacije zaista nije bilo (što je i te kako pohvalno, s obzirom da je timu Škripa & Knap ovo prvi veći događaj).
Iako opravdano, mada možda povodeći se nepisanim pravilom da u gradu apsolutno svi koncerti kasne, a što ovde ipak nije bio slučaj, nisam stigla u celosti da propratim nastup francuskog muzičara Thomasa Belhoma (na slici levo), za kojeg se ispostavilo da stvara naglašeno melanholičnu muziku koja je ovaj put poslužila kao savršena uvertira za ono na šta smo (u velikoj većini) zaista došli.
Pozorište mladih se, sve u svemu, pokazalo kao zaista dobar prostor za koncert ovakvog tipa. Možda se sa tim jedino ne bi složili ljudi koji zbog ograničenosti broja sedišta nisu uspeli da dođu do karata. Pre svega, zvuk je bio besprekoran, a rustičnost prostora, koja mi je pre početka koncerta delovala dosta sumnjivo, ipak je doprinula sveopštem utisku, a moram priznati da se nisam otrgla utisku da sam se u par momenata našla u naslovnici
Nationalovog Boxera. Negde na sredini koncerta, verovatno u toku savršene
I know that loving shvatam da u ovoj sali zapravo ne može da se igra. Ipak, i pored toga, utisak ostaje ništa manje perfektan.
Tindersticks su trebali da počnu tačno u 22h, ali ipak su učtivo produžili pauzu da bi zabušanti mogli lepo da se smeste. Na bini je već postavljena kompletna orkestracija, a po izlasku članovi benda se smeštaju na početne pozicije koje će u toku koncerta nemali broj puta promeniti. Koncert započinju sa
Blood sa prvog albuma i onda nastavljaju sa par pesama sa starih izdanja. Publika je od samog starta pružala odličnu podršku bendu, a nakon koncerta se videlo da je gotovo ceo prvi
red bio preplavljen konfetama koje su devojke bacale tokom nastupa. Predstavljanje
The Something Rain počinje sa
Chocolate identično odsviranom kao i na albumu. U daljem delu koncerta ređaju se pesme sa novog albuma i taj potez zaista dobro prolazi kod publike, što zapravo nije nimalo čudno, s obzirom da je svaka od ovih pesama lepa i interesantna sama za sebe i savršeno se uklapa u sliku o Tindersticksima koju već godinama nosimo sa sobom. Neke od njih poput odlične
This Fire Of Autumn deluju kao strani element ubačen iz nekog drugog vremena, ali ipak uspevaju da se uklope u celu tu priču.
Niz novih pesama prekida se samo sa dobro poznatim numerama sa albuma Simple Pleasures, dok smo u toku prvog bisa imali priliku da čujemo neprevaziđene Cherry Blossoms i Tiny Tears (kao i 4.48 Psychosis). Za kraj, tj. za drugi bis koji mi je (dok se nisam dočepala set liste) delovao savršeno spontano, ostavljene su još dve pesme sa novog albuma - turobna Medicine i instrumental Goodbye Joe - odgovarajući outro odličnog koncerta koji je trajao skoro dva sata.
Tinderstickse sam u osnovi počela da slušam pošto sam videla slike sa njihovog koncerta u Beogradu od pre devet godina (pripišite to mojoj mladosti). Ne znam tačno šta me je privuklo kod njih, ali mislim da ima veze sa tim da su mi delovali izuzetno elegantno. U međuvremenu je moj ukus postao nešto razigraniji i predala sam se pravilu da koncert nije dobar ako se na njemu ne skače. Međutim, Tindersticks ne samo što su me uverili u suprotno, već su napokon uneli dašak preko potrebne elegancije na daske zarđalog Pozorišta i bila je velika čast gledati ih u takvom izdanju.
Komentari