Rege, rep i inteligentni pop

Mesto: Etno kamp nadomak Palića
Vreme: Utorak, 2. maj 2012.

Poslednji dan ovogodišnjeg Trencha bio je u neku ruku smireniji u odnosu ne predhodna dva. Verovatno i zbog toga što su neki posetioci već bili malo umorni od dvodnevnog provoda, a manji broj kampera je počeo i da napušta Etno kamp s obzirom da je sutra bio radni dan.

Na Velikoj bini program je otvorio bugarski sastav Roots Rocket koji je po prvi put nastupio u Srbiji. U vrlo tradicionalističkom, roots reggae obojenom nastupu i sa dvojicom autentičnih rastafarijanaca Roots Rocket su pristojno zagrejali publiku i to u dobroj meri onu koja je ljubitelj pomenutog žanra.

Grupa Jinx gotovo je nezobilazna u srpskoj festivalskoj ponudi poslednjih godina pa su, eto, pronašli svoje mesto i na ovogodišnjem Trenchtownu. Njihova „letnja“ pop muzika pomirila je ukuse okupljenih ali i još jednom ukazala na svirački perfekcionizam ovog zagrebačkog sastava. Dobro raspoložena publika je plesala, pevala zajedno sa bendom i uživala i inteligentnom popu Jinxa.

Program na Maloj bini je pristojnom svirkom otvorio mladi reggae crossover sastav The Socks, da bi nakon njih nastupio hrvatski bend Felon predvođen kantautorom Denisom Katanecom. Atmosferična melanholična amerikana, pomalo neobična za ovakav festival, prijala je maobrojnoj publici (50-100 ljudi) koja je uglavnom sedeći na travi odslušala koncert. Felonov prateći bend zapravo je mladi hrvatski sastav Vlasta Popić koji za 10-ak minuta vratio na binu i održao možda najbolji koncert na Malom stageu ove godine. Iste večeri žestok svirački rep koncert imao je Bvana sa svojim pratećim bendom Neznani Ludaci.

Grupa ZAA iz Kruševca je potom iskoristila priliku da najavi svoj novi EP kroz nekoliko novih pesama koje žanrovski bitno odskaču od onoga što smo navikli kao standardni repertoar ovog benda. Pamentno iskoristivši pauzu na glavnoj bini ZAA su u potpunosti ovladali Etno kampom u finišu večeri.

Posle dvanaest izdanja i 10 godina Trenchtowni i dalje opstaje. Njegov razvoj, doduše, očigledno stagnira i uslovljen je sredinom i njenim razumevanjem onoga što organizatori žele postići. Ovaj festival upravo najviše treba Subotici i njenoj okolini. Mladim ljudima je u ponudi malo toga ostalo za razliku od klime koja je u klupskom smislu vladala u Subotici početkom dvehiljaditih. Trenchu ne treba puno. Kao znak dobre volje, za početak, dovoljno je srediti paorski put do šume da bi se izbeglo dizanje oblaka prašine koja je nepodnošljiva na inače ni malo pristupačnom putu ka Etno kampu.