See the Light

Goste nije red kuditi, i to ne samo u situaciji kada se radi o friškoj i mnogohvaljenoj atrakciji. U slučaju njujorškog trojca, srećom, gotovo da ni nema ozbiljnijeg povoda za pokudu, tim pre jer je reč o muzičarima koji, barem na primeru debi albuma, znalački barataju svojim fascinacijama, pri tom uspevajući da pomire omaž pretečama i vidan lični pečat i uknjiže po koji osoben hit.

Stvar postaje i zanimljivija jer je ovaj album odličan povod da se prozbori koja o promeni recepcije nasleđa disco zvuka tokom poslednjih godina. U vremenu punog zamaha, disco je bio neosporno popularan, ali istovremeno i žestoko preziran i kritikovan od onih ne toliko sklonih populističko-plebejski nastrojenim melodijama. Poslednjih godina, svedoci smo uskrsnuća disco zvuka, a dodatna odrednica "neo/nu" je sasvim dovoljna da ovaj podžanr doživi tretman daleko dostojanstveniji i primereniji nego u vreme punog zamaha i prvobitnog talasa iz sedamdesetih i ranih osamdesetih godina prošlog veka.

Tako su se mnogi prihvatili reinterpretacije disco kanona, premda mahom njegove rubne podvrste; tako su recimo Sally Shapiro i Hurts nadahnuće našli u zaostavštini italo (boot) disca, odnosno disco lenta kao njegove varijacije: Jessica 6 su, pak, izabrali da se vode napiju sa samog izvora, te se njihov See the Light mahom oslanja na nasleđe velikana (pionira i inovatora unutar ovog domena), Giorga Morodera. Na ovaj način, otkrivajući Morodera, ukazuju na njegov značaj u oblasti preporoda elektronskog (i/ili plesnog) zvuka i alternativi skonijima (obavezno dati šansu novom albumu Zombi kreativaca).

Jessica 6 ne mogu biti nazvani ni inovatorima, a, na sreću, neosnovana bi bila i optužba da su puki plagijatori već davno viđenog. Njihovo odredište je plesni pop - to postaje jasno već prilikom prvog slušanja, i tu se zbilja ništa iole značajno ne da zameriti. Naprotiv, već na startu priče o dometima samog albuma, valja pohvaliti odlučnost ovog trija da se odreknu pomodnog (a vazda iritirajućeg i gotovo uvek pogubnog) ironijskog otklona od inspiracije.

Jessica 6 su iskreno oduševljeni disco zvukom  i to je evidentno već od maeastralne White Horse, koja je svojom mešavinom jednostavnosti, nepatvorenosti i kompetentnosti zasluženo postala veliki hit. Naredna (i naslovna) See the Light pomalo zbunjuje i odudara od celina – sinkopični ritam rezultira ipak samo solidnoj disco šoti koja zvuči podatno za remix preuređenja, te je treba ponovo proceniti kad to drugo ruho i zadobije.

Prisoner of Love (u kojoj gostuje stari saradnik dame sa čela ove kolone Nomi Ruzi, predvodnik Antony &The Johnsons), ukazuje da Jessica 6 kao cilj predstavlja efektni i komunikativni neo disco zvuk bez zadrške i postpostmodernog prenemaganja. U prilog toj tezi stoje još nekoliko takođe uspelih neumera sa ovog izdanja, poput Freak the Night, In the Heat i Fun Girl. U Motion će (sa punim pravom) mnogima probuditi melodijsku asocijaciju na Moroderovu Love to Love You, premda je inspiracija ovde garnirana gitarskim prelivom.

Na donekle drugom (mada nipošto suprostavljenom) polu zvučnih senzacija koji pokreću ovaj trio stoje Jessica, Jessica i Good to Go, u kome bend odlučuje da se okuša i na polju osavremenjenog R'N'B zvuka u elektro-ruhu. Not Anymore donose kratak izlet u polje svedenijeg i intimistički naglašenog soula sedamdesetih, dok Blessed Mother otvara poglavlje eksperimentisanja sa apstraktnijim zvukom, ali ovako izvedena i u jednini ostavljena numera, ipak ostaje samoj sebi svrha. Prava poslastica je ostavljena za finiš – elegična i veoma eterična Stars in Your Eyes bi se lako mogla noći na upadljivom mestu u soundtracku nekog softcore filmskog ostvarenja iz disco ere.

Ovo nije album za nezoborav, već uspeo portfolio rad, dovoljan da skrene pažnju na novodolazeće snage, a pre svega zavodljiva kolekcija zgodnih plesnih numera u novom pakovanju, a uz to zbirka lako uočljive upotrebne vrednosti na samom plesnom podijumu.