(Warner Bros)
Poslednji album Accelerate (2008) je vratio u igru rockerski naboj i spontanost. Collapse Into Now ide dalje u „pokazivanju mišića“ trija, dajući u najboljim trenucima slušaocu osećaj sporazumevanja na osnovu tajnog koda, koji je krasio najbolje albume R.E.M.-a
Sredinom 90-ih američki trio R.E.M. je napravio pun krug – od studentarije koja je krenula u izgradnju nove Amerike („Let’s put our heads together/and start a new country up”), sazdane na načelima potpuno drugačijim u odnosu na ona za koja su se zalagali likovi poput Ronalda Regana, preko prerastanja koledž atrakcije, milionskih tiraža i zadobijanja statusa rock zvezda, do upitanosti nad smislom svega toga („This fame thing, I don’t get it“).
Nakon odlaska bubnjara Billa Berryja (1997) bend je počeo da luta između potrage za novim identitetom i zagledanosti u sopstveno nasleđe. Iako se Berryjev odlazak najčešće navodi kao glavni razlog za kreativni pad u prvoj deceniji 21. veka, problem je daleko složeniji i tiče se narušavanja mistične aure koja je krasila zajedništvo muzičara bez presedana u istoriji popularne kulture (ne samo da su sve pesme potpisivali svi članovi, nego su se često i rotirali na pozicijama unutar benda). Zvuku je poseban pečat davao zaumni stil pisanja pesama i načina pevanja Michaela Stipea (koji je sve do sredine 90-ih i sam kao liderska figrua bio obavijen misterijom kada je reč o privatnom životu) u kojima su se preplitaoli rad podsvesti, režanje zveri, čitanje političkih proglasa i seksipilnost. I iako i albumi koje je bend objavio od Up-a (1998) naovamo nedvosmisleno pokazuju da je reč o izuzetnim autorima, iz njih često izbija upravo hladnoća i nedostatak hemije među preostalim članovima benda.
Poslednji album Accelerate (2008) je vratio u igru rockerski naboj i spontanost. Collapse Into Now ide dalje u „pokazivanju mišića“ trija, dajući u najboljim trenucima slušaocu osećaj sporazumevanja na osnovu tajnog koda, koji je krasio najbolje albume R.E.M.-a. Ovde treba naglasiti da Stipe posle ko zna koliko vremena zvuči zaista razigrano (npr. „With a walk and a talk, and a tick tock clock“ u Every Day Is Yours to Win ili „And with the fury lock of Sharon Stone Casino, Scarface, Al Pacino, ’74 Torino“ u That Someone is You).
Album počinje slavodobitno, zvonjavom Buckovog Rickenbackera (Discoverer) i pulsiranjem timpana, da bi u nastavku ponudio smenjivanje brzih i melodičnih rokačina (All the Best, Mine Smell Like Honey, That Someone Is You) i pesama srednjeg tempa, koje sada, ponajviše zbog produkcijskog tretmana (insistiranja na fizičkoj blizini muzičara tokom snimanja i samo najneophodnijim dodavanjima u postprodukciji), ponovo zadobijaju „životnost“ po kojoj je R.E.M. nekada bio prepoznatljiv (Uberlin sigurno ulazi među najbolje pesme koje je američki trio potpisao u karijeri).
Naporu da se dosegne zaokruženost (u završnim trenucima kriptične Blue, u kojoj gostuje Patti Smith, odjekuje Discoverer) stoje na putu pre svega It Happened Today (period Out of Time je jedini koji R.E.M. apsolutno treba da preskaču kada gledaju u nazad) i razvučena Me Marlon Brando Marlon Brando and I, koja podseća slušaoca na najdosadnije delove pesama sa izdanja iz poslednje decenije.
One ipak nisu dovoljne da bitno promene utisak o naraslom samopouzdanju benda. Iako na njemu nema želje za osvajanjem novih teritorija (pri čemu treba imati u vidu i da prethodni pokušaji u tom pravcu nisu završavali slavno), Collapse Into Now u najboljim delovima pruža ugođaj koji generalno danas nedostaje na sceni, a koji je trio iz Džordžije svojevremeno iskazao na sledeći način: „You Are Alone and You Are Everything“ (You are the Everything).
Pritom, prvi član skraćenice snažno treperi na Collapse Into Now, tako da Stipe u All the Best može sebi da dozvoli i packu na račun mlađih kolega („Let’s Show the Kids How to do it Fine“).
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari