(XL)
Treba biti pošten – King of Limbs nema genijalnih autorskih istupa kojih je bilo u izobilju na In Rainbows i on po svoj prilici neće ući u panteon njihovih najboljih izdanja. On pre svega hvata bend u trenutku potrage za novim horizontima, novim jezikom kojim bi se dalo iskazati bilo šta relevantno
Radiohead je jedini bend koji je uspeo da izgradi autentičnu poetiku na fenomenu koji je zahvatio Zapad u drugoj polovini 20. veka, a koji je svojevremeno Bodrijar opisao kao „emancipaciju“ znaka – njegovo odvajanje od balasta referentnosti u odnosu na „stvarnost“ i stupanje u slobodnu igru „opšte zamenljivosti, kombinatorike i simulacije“.
Ovde, ipak, ne treba preterivati sa filozofijom. Modernost koja se čuje u svakom taktu i izgovorenoj reči u muzici britanskog sastava ne ogleda se tek u pukom pretakanju nečijih ideja ili duha vremena u muziku. Gustom mrežom motiva združenih putem paradoksa kao i grotesknih spojeva koje više i ne primećujemo u svakodnevnom životu a koje nam vraća Thom Yorke (npr. „This machine will not comunicate“), Radiohead obuhvata sva bitna stanja savremenog čoveka, odnosno onoga što je od njega danas još ostalo (poslušati Just, How to Disappear Completely i dr.). Stoga se o njihovim albumima i pesmama već poodavno (od vremena The Bends, odnosno od 1995) ne može govoriti s obzirom na tekuću muzičku produkciju, naročito ukoliko o njoj želimo da zadržimo iole pristojno mišljenje (u tom smislu i kritičarski sud može biti izrečen samo s obzirom na dosadašnju diskografiju benda).
Takođe, od velikog značaja za razumevanje poetike benda je njegova spremnost na ponovno preosmišljavanje izraza u trenutku kada bi igranje na sigurnu kartu „upalilo“ (pogledati pod Coldplay). Tako smo stigli do King of Limbs, koji ima zaokruženi izraz, i sa kojim bend, nakon što je na In Rainbows do vrhunca doveo intimnu liniju svog izraza, odlučio da pokuša još više da ogoli Kid A (2000) i Amnesiac (2001) nasleđe i tako pronađe nove teritorije.
Na njemu, dakle, prevlast imaju „raštimovani“ warpovski detalji. Pesme su prepune šumova, ehoa i minimalnih klavijatura (Bloom, Lotus Flower) koji vrebaju slušaoca iz pozadine. Atmosfera je i dalje prepoznatljiva – ritmovi imaju dijabolički prizvuk dečijih igračaka (Little by Little), klavir sviraju aveti (Codex), a jedinu „životnost“ pesmi Give Up the Ghost daju udarci ruke u gitaru. Radiohead, međutim, uvek imaju i još jedan adut više, a u ovom slučaju je to najdirektniji istup na plesnu teritoriju u karijeri, u Morning mr. Magpie.
Umesto usredsređenosti na pesmu u konvencionalnom značenju te reči (na King of Limbs nećete naći ništa nalik refrenu ili srednjem delu), ovoga puta nam je ponuđena „zvučna slika“ u trajanju od oko 40 minuta koja reprezentuje nešto nalik „postapokaliptičnom obredu“. U tom događaju ili događanju (pošto slušalac često ima osećaj da pesma nastaje u trenutku beleženja) nema distorzije, gitare su duboko naštimovane, a glas Thoma Yorkea ima šamanska svojstva.
Treba biti pošten – King of Limbs nema genijalnih autorskih istupa kojih je bilo u izobilju na In Rainbows, i on po svoj prilici neće ući u panteon njihovih najboljih izdanja. On pre svega hvata bend u trenutku potrage za novim horizontima, novim jezikom kojim bi se dalo iskazati bilo šta relevantno (ali svakako ne na način na koji bi to Liam Gallagher želeo). U jednoj bitnoj stvari, on je već ostvario veliki dobitak za bend – ustoličio ga je kao neprikosnovenog u domenu najplesnije lude muzike namenjene unutrašnjim emigrantima.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Igor (gost)
| 15.03.2011. 12.19.26
Treba biti pošten i reči sljedeće:svi ti nazovi genijalni autorski istupi na In rainbows bivaju proglašeni takvima od instant ljubitelja Radioheada koje je fabrikovao istoimeni album u tisućama ako ne i milionima.Za nas ostale, bijednu gomilicu iz Radiohead univerzuma ovo možda nije genijalan album ali je zato onakav kakav smo priželjkivali još tamo od vremena Amnesiaca. Poštovanje.
Igor iz Zagreba
-
bravo (gost)
| 15.03.2011. 13.18.13
..imenjace. :) Sjajan album.
-
fancy claps (gost)
| 15.03.2011. 14.41.33
ja bih jos jednom da istaknem ideju o dodatnom oporezivanju ljudi koji slusaju ovakvu muziku i finansiranju narodnih kuhinja od prikupljenih novaca.
hvala
-
@fancy claps (gost)
| 15.03.2011. 15.17.04
fani ez šit! a mozda i ne.
-
Vlada Divljan (gost)
| 15.03.2011. 15.33.27
sto nema vise ovakve muzike kao sto je prave Consecration i Radiohead pa da i mi muzicari imamo sta da slusamo
-
Problem Radioheada je... (gost)
| 15.03.2011. 17.49.47
u tome sto vas je RAZMAZIO, isuvise su dobri, pa biste voleli da je svaki album remek-delo, a kada to nije nastaje panika i osudjivanje
-
Zum (gost)
| 15.03.2011. 20.03.46
@fancy claps
Gde da potpišem?
-
51days (gost)
| 15.03.2011. 20.20.31
@ Vlado Divljan HVALA Ti što (kada zaboravim) si me podsjetio da moram biti sretan jer spadam u "tu" x porez granu ljudi..Bojim se i pomisliti da mislim kao i ti (iako ideja sa kuhinjom je super..samo bi više love skupili da nam daš svoju playlistu...to bi bio "THE BISER" tisućljeća
-
tomo (gost)
| 15.03.2011. 20.26.26
Nebojša M. želim ti reći da si ponekada "na tragu". Vidim da "barataš" informacijama (kao o warpu), ali upravo spoznajom o tome mi je žao što već u sljedećoj rečenici "izgubiš" nit. Lijepo je da znaš, ali nije lijepo da ne razumiješ--Hvala i bok!
-
brko (gost)
| 15.03.2011. 23.20.21
Daleko iza njihovih najboljih ostvarenja (Ok Computer, In Rainbows), a opet zanimljivo. Mnogo dobre muzike, zvukova, minijatura, ali nedostaje dobrih pjesama.
Ipak moras imati jasnu strukturu, refren, barem... ali imamo zanimacije, barem do sljedeceg albuma.
-
derek_row (gost)
| 16.03.2011. 01.58.14
ona prethodna recenzija ovog albuma je bila bolja.
Igor je u pravu.
sacekajmo ceo album pa sudimo, oukej?
-
Dosao sam do... (gost)
| 16.03.2011. 03.16.31
...recenice o "PANTEONU njihovih najboljih izdanja" pa me mrzelo da guglam ili da ustajem po vujakliju. može li neko narodski u tri rečenice prevesti ovu recenziju?
-
Petar (gost)
| 16.03.2011. 06.46.17
Nebojsa, lepo je procitati tvoje fino sklopljene recenice, ali je bezveze kada njihov sadrzaj nije skroz istinit. Ima tu mnogo vise od toga sto si ti napisao. Preslusavaj album i dalje, mozda ces primetiti jos nesto. Inace, drago mi je kada uspesan bend na kratko prestane da osluskuje potrebe fanova, i snimi nesto ovako dobro.
-
Dobar znak (gost)
| 16.03.2011. 06.52.05
Dvadeset sekundi je zasad rekord koliko izdržim da slušam Radiohead.
-
Srdjan (gost)
| 16.03.2011. 07.15.46
Petre, kako mislis sadrzaj nije skroz istinit? Molim te obrazlozi, bas me zanima.. Hoces verovatno da kazes da se ne slazes sa recenzentom? :)
-
Novak Grozni (gost)
| 16.03.2011. 10.52.15
Album je POTPUNO irelevantan, promašaj milenijuma...James Blake je autorski inventivniji i RELEVANTNIJI ovog momenta.Govorimo li o vremenskom kontinuumu, ova (u unurašnjem umu autora)intelektualizirana sukrvica od nota, skrama besmislene al bajne produkcije, potonuće(na dno?) u okeanima futurističkih muzičkih mapiranja.Veličanstven bend, sramotno razočaravajući album, dakle-MAKSIMALNO dvije zvjezdice!
-
... (gost)
| 16.03.2011. 13.14.28
pomozimo rejdijohedu da prestane da se bavi muzikom.
-
aleksa lakic (gost)
| 16.03.2011. 23.56.43
Neverovatno je sa kojom kolicinom samopouzdanja vi funkcionisete...dati sebi za pravo nipodastavati dobar album je u najmanju ruku nekulturno,barem za one koji nisu nikada napisali a ni odpevali ni jednu pesmu...album je dobar,ma o kom se bendu radilo...a bend cine ljudi koji se menjaju,napreduju,evoluiraju...nije vam poznato,a?Dobra recenzija,kao i album.
-
Jorrrik (gost)
| 17.03.2011. 22.01.38
remek djelo, koje dostojno nastavlja niz sjajnih albuma, počevši od ok computer. evolucija ka boljemu, bez posustajanja.
-
In Rainbows (gost)
| 18.03.2011. 10.51.04
Kakvo bre remek delo? Iskreno, obozavam ih, ali ovaj album nikako ne nastavlja niz Radiohead genijalnosti. Sve na ovom albumu sam vec cuo- sto na Yorke-ovom The Eraser albumu, sto na In Rainbows ili Amnesiac albumu i tacka. Nista novo. Cekao sam na ovaj album 4 maderfaking godine, a onda se pojave sa 8 'prosecnih', za njih PROSECNIH, pesama, pa covek onda mora biti makar malo razocaran!
p.s. Stvar se jedino moze ispraviti ako se u medjuvremenu pojavi drugi deo albuma, cime bi se slika mozda upotpunima, do tada, In Rainbows/Amnesiac/The Bends/Kid A/Ok Computer idu po 748 put na repeat!
-
najgorost (gost)
| 18.03.2011. 13.08.14
Za svakog ko Bends/OK Computer smatra antologijskim abumima, In The Rainbows je prosječan album. No nije samo In The Rainbows album kojeg skorija kritika uzdiže koji "čudno miriše"..
Svima bi predložio da poslušaju LP Airbag, How Am I driving, da vide kako je ovaj bend nekada svježe zvučao..
-
Radioheadboks (gost)
| 18.03.2011. 20.17.08
Onaj ko nije slušao Radiohead, taj ne zna ni šta je Popboks.
-
mim (gost)
| 19.03.2011. 11.23.00
Kada se neko bavi javnim poslom, on je svestan da se taj rad javno ocenjuje. Neki pljuju, neki hvale i to je normalno, jer javni posao to podrazumeva.
Kritike, koliko vidim, vise smetaju obozavaocima Radiohead-a.
Pesmu moze da napise svako, a dobru pesmu ne moze da napise svako.
-
@mim (gost)
| 19.03.2011. 12.32.12
zboris ko vladan tegeltija!
-
mim (gost)
| 20.03.2011. 16.42.15
@@mim | 19.03.2011. | 12:32
zboris ko vladan tegeltija!
ljubim, ljubim :*
-
Goran (gost)
| 01.04.2011. 16.27.04
Jedna rec savrseno opisuje ovaj album : DOSADNO!
p.s:Volim Radiohead, ali ovo je potpuno smece
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.