Gorki gutljaj

Fransisko Hagenbek već dugo stvara u okvirima popularne kulture. Godinama je pisao scenarije za stripove, a poznat je i kao jedini Meksikanac koji je dobio tu čast da osmisli epizodu čuvenog serijala Supermen. Roman Gorki gutljaj je nastao 2006. godine i predstavlja prilično uspeo pokušaj ovog autora da se okuša u novom mediju.

U pitanju je roman sa konceptom. Zamislivši svoj roman kao omaž „tvrdim“ krimićim tridesetih i čerdesetih, pre svega Čendleru i Hemetu, Hagenbek sa dosta uspeha imitira dobro poznato pripovedanje u prvom licu - iz vizure prekaljenog privatnog detektiva sklonog piću i avanturama sa ženama sumnjivog morala, autor čitaoca bombarduje zajedljivim zapažanjima i opaskama. Glavni junak Gorkog gutljaja je „pištolj za iznajmljivanje“ Sani Paskal koji je unajmljen da izigrava dadilju razmaženim holivudskim zvezdama koje u Meksiku snimaju novi film. Naravno, komplikacija vreba iza ugla. Uskoro se događa jedno ubistvo, a zatim još jedno. Zabava sa pucanjem može da počne!

Postmodernom štimungu doprinosi odluka da film i zvezde koji se pominju/pojavljuju u romanu budu stvarni. Naime, Hagenbek smešta svog junaka na set filma koji je šezdesetih zaista sniman u Meksiku. U pitanju je Noć iguane Džona Hjustona. Ova drama, zasnovana na istoimenoj pozorišnoj predstavi Tenesija Vilijamsa, izazvala je dosta kontroverze u vreme nastanka – pre svega zbog raskalašnog ponašanja glumačke ekipe koju su predvodili Ričard Barton, Ava Gardner, Sju Lajon i Debora Ker. Da stvar bude gora, Barton je na snimanje poveo svoju verenicu Elizabet Tejlor – a prisustvo dive je samo još više doprinelo razbuktavanju nesuglasica koje su remetile snimanje filma.

Hegendbek za polazište uzima stvarne događaje i ljude, ali priči dodaje još nekoliko slojeva ubacujući izmišljene likove i krimi zaplet u čendlerovskom stilu. Ova strategija je ujedno intirgantna i ograničavajuća, ali kada se podvuče crta naposletku dobijamo sasvim pristojnu misteriju koja po svojoj zamršenosti podseća na dela Hegenbekovih književnih uzora. Istina, posle ispijene čaše, u ustima ostaje osećaj nedorečenosti i neiskorišćenosti svih postojećih potencijala, ali se Gorki gutljaj ipak može opisati kao uspeo omaž i nezaobilazno štivo za sve one koje zanimaju klasični Holivud i „tvrdi“ krimići.

I to nije sve. Kao dodatak, svako od 26 poglavlja nosi ime nekog poznatog koktela i počinje nabrajanjem potrebnih sastojaka i istorijatom tog pića. Bez obzira što ova strategija uskoro postaje pomalo monotona, ona daje Gorkom gutljaju dodatnu upotrebnu vrednost. Naime, pored krimića, kupovinom knjige dobijate i upustvo za spremanje koktela. Hagenbek je izgleda bukvalno shvatio onu „pitko i čitko“. Nazdravlje!