Udri po tasterima

Akatsuki Blitzkampf (2007)

razvijač: Subtle Style

platforma: PC (Windows 2000/XP)

Akatsuki Shisei Ichigō (2003), ograničen na petoro izazivača, za Subtle Style je predstavljao probu za ono što će 2007. biti uobličeno kao Akatsuki Blitzkampf. U izmišljenoj "germanizovanoj" budućnosti (koja deluje kao da Nemačka i Japan nisu izgubili u II svetskom ratu) vodi se borba oko Blitz-Enginea, u koju su uključeni oficiri (i ostareli hirurg-samuraj) carske i fašističke vojske, tajno udruženje veštica (Gesellschaft), međunarodna mafija (Black Hand), špijuni, elektronski tenk i časna sestra sa pištoljima, majstor(ka) Ranbasa (nalik Gun Kati iz Wimmerovog Equilibriuma).

Distopičnoj postavci i namrgođenim fajterima savršeno pristaje minimalistička, oštra, svirepa estetika, bliska propagandnim posterima ruskog konstruktivizma. Njenu sumornost i suvoparnost hladnih pozadina razbijaju pomahnitali, psihodelični specijalni efekti, koji će možda zasmetati gejmerima nenaviknutim na "flashy" prezentaciju. U tag-teamu (koji redefiniše pojam "zabava"), gde se 1na1 transformiše u 1na3 ili 2na2, bleskovi umeju da zamaskiraju akciju, ali ako ste usaglašeni sa partnerom u savladavanju para veštačke inteligencije, neće biti problema - posle uvežbavanja, combo counter će dostići i trocifrene vrednosti (!).

Pored ovog moda, ponuđeni su standardni arcade (story), versus, survival, practice i uveden tzv. Sugoroku, u okviru koga "bacate" kocku i, kao u društvenoj igri, prelazite polja, ispunjavajući zadatke promenljive težine. Tu je i poslednjih godina cenjeni "online play" za one koji nikako ne shvataju da je draž i suština borilačkih igara u tome da ih igrate sa prijateljem koji sedi do vas (a ne negde preko okeana). Po svojoj mehanici, AB je na granici između savremenih, dōjin naslova kojima i sama pripada (Melty Blood, BigBang Beat: 1st Impression, Eternal Fighter Zero...) i neprevaziđenih veterana, kao što su SF i KoF. 2008. godine, u japanskim arkadama se pojavila nadograđena verzija Akatsuki Blitzkampf: Ausf. Achse, a ovog leta i nastavak, En-Eins Perfektewelt, o čijem se eventualnom PC portu još uvek ćuti.

Capoeira Fighter 3: Ultimate World Tournament (2007)

razvijač: Spiritonin

platforma: PC (Windows 2000/XP/Vista)

Umetnost dizajniranja i programiranja u flash-u. Zaista, ako neka shockwave-igra zaslužuje ovakav opis, onda je to Capoeira Fighter 3. Gotovo svaki njen aspekt (isključujući, posle dužeg slušanja, monotonu, ali razumljivo umetnutu, capoeira muzku) doveden je do vrhunca. Prizivajući zlatno doba virtualnih tuča, CF3 kombinuje gejmplej SF-a i Tekkena sa visokom vrednošću ponovnog igranja.

Iako su se autori usredsredili na jednu borilačku veštinu, kapoeristi se međusobno poprilično razlikuju, ne samo po (cel-shaded) pojavnosti, već i snazi, brzini, normalnim potezima i specijalnim manevrima. Da stvari budu interesantnije, na turnir su pozvani momci i devojke koji se bave boksom, karateom (Jimmy Zappa, imitacija Johnnya Lawrencea iz Karate Kida), tajlandskim kikboksom, brejkdensom, tekvondoom i raznovrsnim formama kung fua, čineći spisak od 14 tabadžija dužim za 15.

Gostujući "Altarišani", Saryn i Arubim, glavni su junaci naučnofantastičnog beat 'em up-a Guardians of Altarris, takođe proizvedenog u Spiritoninu. Jedinstven, logičan i razrađen kombo-sistem pruža obilje mogućnosti, kako ekspertima, tako i početnicima koji će postupkom "udri-po-tasterima" dobiti zadovoljavajuće rezultate, ali oprez - zanesete li se u "kombovanju", ispraznićete "stamina bar", pametno uveden zarad balansiranja. U story (tj. arcade) modu, dodeljen vam je partner, sa kojim ćete tokom rundi moći da se zamenite (korisno kada vam uvene "izdržljivost"), a negde pri kraju i da ga zamenite drugim likom, što utiče na krajnji ishod priče.

2D Fighter Maker 2000

razvijač: Enterbrain/razni

platforma: PC (Windows 98/2000/ME/XP/Vista)

2D Fighter Maker 2000 je, kao što mu ime kaže, endžin koji omogućava pravljenje hardverski nezahtevnih 2D borilačkih igara u kućnim uslovima, čak i laicima sa malo predznanja o programiranju, pa je zato dosta sličan M.U.G.E.N.-u, rasprostranjenijem među zapadnjacima i uprošećenijem za upotrebu. A ako je suditi po teško prebrojivoj gomili "dōjinki" zasnovanih na njemu, 2DFM je pravi hit u Japanu, uprkos najvećoj mani, dostupnosti isključivo 3 moda - arcade (story), versus i team fight.

Međutim, nekoliko FM izdanaka se izdvaja od sabraće i po kvalitetu uspeva da podražava, a ponekad i prevaziđe komercijalna ostvarenja. Da biste ih startovali, biće vam potrebna instalacija japanskih fontova i primena alatke "Microsoft Applocale" ili, što je sigurnija varijanta, prebacivanje na japanski kao jezik za "non-unicode" programe u okviru "Regional and Language Options". Većina je besplatna i mogu se preuzeti sa oficijelnih sajtova.

Rising Eclipse je u WIP fazi dve-tri godine unazad, ali poslednji "trial" (1.83) demonstrira ogroman potencijal. "Reditelj" Hiryoh Yuhki je (sam samcit!) osmislio i ručno isrctao sprajtove petoro sjajnih likova i šest za oko slasnih pozadina (dve su date u "dnevnoj" i "noćnoj" varijanti) u KoF stilu, sa više nego solidnom i relativno kompleksnom mehanikom. Garia, vagabund s mačem, vatrena Fleiria, zombifikovani Ineth, ledeni Breil i misteriozni Seig su toliko uravnoteženi, da bi u konačnoj verziji trebalo vrlo malo tvikovati da Eklipsa bude potpuna. Na "character selection" ekranu postoje još 3 slobodna slota, a za sada je najavljena Chelsea Rottingham, simpatična mađioničarka koja će se verovatno pojaviti u sledećem upgrade-u.

Axel City i spin-off Thien-Ron: Axel City Gaiden (čiji idejni tvorac je Project Atsuki na čelu sa Atsukiem Koitabashiem) u svojoj vizualizaciji su inspirisani kultnim animeom Hokuto no Ken, dok u pogledu sistema borbe uglavnom pozajmljuju od SF-a (s tim što su više "juggle-friendly"). Prijatan osećaj nostalgije uvlači se pod kožu paralelno sa uvodom, a intenzivira u toku samih okršaja, delom zahvaljujući namerno grubim, skicuoznim linijama i svedenom animacijom. Pripadnici jačeg pola su, kao što se da pretpostaviti, iscrtani sa naglašenom muskulaturom, ostavljajući lepšem polu, najblaže rečeno, sočne (i delimično pokrivene) obline. Velika pažnja posvećena je međuscenama i epilozima, obogaćenim profesionalno odglumljenim (i ispisanim) dijalozima, koje će, nažalost, razumeti jedino poznavaoci japanskog.

Vanguard Princess se prošlog leta pojavila maltene niotkuda, postavivši novi standard dōjin igrama. Tomoaki Sugeno (Suge9), bivši službenik Capcoma, proveo je 3 godine na ovom projektu, maksimalno iscrpljujući resurse 2DFM-a i (skoro) samostalno (nalik Yuhkiu) udahnuo život svojim junakinjama (pomoć mu ustupaju "nash music library" i seiyūi). Valja dodati da je, i pre njegove "no boys allowed" tabačine, bilo dovoljno istorodnih primera, pa je bezbedno konstatovati kako je u pitanju čist fetiš Japanaca - Mikyaku Impact, Burning Angels, Parotte Fighter!! Special Heroes Dynamite (blesavog li naziva!), Crimson Alive: Extreme Encounter (odlična!)...

Ono što živahnu VP izdvaja od njenih MOE & loli prethodnica jeste istančaniji pristup i u programiranju i u dizajniranju, tako da morate priznati (koliko god vam spomenute kategorije bile odbojne) da je finalni proizvod lekcija za sve zaposlene u igračkoj industriji (a da ne spominjemo "faktor besplatno"). 10 preslatkih curica u mini-suknjicama i 4 još slađe asistentkinje nisu tu samo kao isprazni fan-service, o čemu svedoče responsivne (nu-school) kontrole i dobro podmazan (old-school) mehanizam koji pokreće tuču.

Ljubitelji Jackiea Chana ostali su uskraćeni za digitalizovanu Jackie Chan – The Kung Fu Master, stravoljupci za prošlogodišnje M.U.G.E.N. iznenađenje The Black Heart, poštovaoci treš estetike za izopačenu Time Slaughter, a oni koje su se pitali kako bi bilo smestiti "prsa u prsa" u II Svetski Rat za mađarsku (!) Cease Fire (ili ‘Alo, ‘Alo sreće neme filmove i MK)… Toliko je opskurnih elektronskih zabavljačica, da se među njima lako možete izgubiti, iako nastanjuju tek delić prostranog carstva, izgrađivanog preko dvadeset godina. A sve njihove prednosti i nedostatke saznaćete samo ako probate. (Pošto su MS-DOS naslovi "napušteni" i od matičnih kompanija, mogu se "iskopati" na abandonware okupljalištima širom mreže i startovati u aplikaciji DOSBox, a arkadni i konzolni su putem ROMova igrivi u odgovarajućim emulatorima.)

Povezano:

• Renesansa borilačkih igara, Alternativni vodič kroz 2D borilačke igre (1)
• Pozorište bola, Alternativni vodič kroz 2D borilačke igre (2)
• Critical Art za samoodbranu, Alternativni vodič kroz 2D borilačke igre (3)