Critical Art za samoodbranu

Slap Happy Rhythm Busters (2000)

razvijač: Polygon Magic

platforma: Sony Playstation

Techno đuskanje i tabanje! Na razigranoj površini, Slap Happy Rhythm Busters liči na sve druge tepačine (propuštene, doduše, kroz veseli ekscentrično-asimetrični filter, čineći da čak i Guilty Gear čudaci izgledaju normalno), a zapravo je eksperimentalni sudar ritmičke i borilačke igre, što posle aktiviranja "beat combo"-a postaje više nego jasno. Pritiskom na odgovarajući taster (pošto ste napunili super bar do maksimuma i svetlećeg slova "B"), ekran se menja i potrebno je da pratite direkcije, nanoseći (u ritmu) što veću štetu životnoj energiji protivnika. Ukoliko to učinite na kraju pobedničke runde, bićete počašćeni luckastim "Fever" završetkom (bez subotnje večeri i Travolte). Za vežbanje je obezbeđen DJ Practice mod.

Ma koliko ovakav koncept delovao nezgrapno i ma koliko vam pomenuti muzički pravac bio mrzak, SHRB je smela, uspela i još uvek jedinstvena mešavina raznorodnih i naizgled nespojivih žanrova. Dvadesetak "mangastih" cel-shaded otkačenjaka (Chun-Li wannabe Mia, đubretar Trash, taksista-panker Oreg, trolasti Baron-Volt i drugi) mlate se na blesavim lokacijama, dok (nevidljivi) DJ-evi (Japan's Best of) rade ono za šta su plaćeni, a njihov "stage-name" i naslov pesme prikazani su prilikom selekcije nivoa.

Iako je ovaj malo poznat dragulj nastao u zemlji izlazećeg sunca, sve opcije i stripovi (na ekranu za učitavanje u arcade modu) su na engleskom jeziku, pa je snalaženje dosta olakšano.

Martial Masters (2001)

razvijač: IGS

platforma: arkadna mašina

Martial Masters je kratak odgovor na dugačko pitanje: Šta biste dobili kada biste neki stari hongkonški film projektovali na video igru i upeglali je toliko da se opasno približi najkonkurentnijim (Capcomovim ili SNK-ovim) prethodnicima? Tajvanski IGSovci su, od Alien Challangea, The Killing Bladea i beat 'em up-ova Oriental Legend i Knights of Valour do ovog bisera značajno uznapredovali, stvorivši svoj magnum opus.

13 boraca (uključujući i skrivene) kršteno je prema stilovima kung fua kojima vladaju - Red Snake, Crane, Monkey Boy, Tiger, Scorpion... Dizajnom (sa orijentalnim, istorijskim predznakom) podsećaju na SF Alpha, pri čemu je vrhunski kvalitet animacije "preuzet" od SF III serijala. Pokreti njihovih ekstremiteta, koji za sobom povlače i talasanje nošnje, raspamećujuće su fluidni za 2D tuču (Drunk Master je savršen indikator). Milozvučne tradicionalne melodije Dalekog Istoka, upečatljivi uzvici i zvučni efekti doprinose potpunom i dopadljivom wuxia doživljaju.

Pored ustaljenih bacanja, kratkih direkata, aperkata, šutova, specijalnih i hyper napada, raspolažete i "pursuit"-om (nad suparnikom prikovanim za zemlju) i vrlo korisnom "body split" tehnikom (bukvalno odvajanje duha od tela), za prolongiranje komboa. A kako kontrole uvek "uzvraćaju na poziv", užitak je zagarantovan.

The Rumble Fish (2004)

razvijač: Dimps

platforma: arkadna mašina, Sony Playstation 2 (2005)

Sa istoimenom Copolinom dramom iz 1983. i južnokorejskim rock bendom ova igra nema apsolutno nikakvih dodirnih tačaka, a svako će se složiti da naziv izaziva zabunu. Međutim, nije u pitanju gruvanje riba (eto sulude ideje - "Underwater Fight!" XD), već sasvim pristojna (štaviše, natprosečna) tepačina (ljudskih likova), oplemenjena raznolikim tweakovima.

Ako bi mehaniku borbe trebalo opisati dvema rečima, onda bi one bile - praktična i taktična. Obilje ranije razrađenih elemenata (juriš, povlačenje, pariranje, blokiranje, komboi u vazduhu, counter, cancel, recovery itd.) implementirani su tako da sistem bude temeljit, a zatim dopunjeni "jolt" i "advanced" atakom, koji služe za kreiranje dužih i "custom" niza udaraca. "Super arts meter" je podeljen na "offensive" i "defensive" (pa svakom odgovara jedan napad), a kada se oba zasite, dostupan vam je "critical art" koji vas može izvući iz čupave situacije i naneti ozbiljnu štetu protivniku.

RF uvodi S.M.A. (Smooth Model Animation System) - "segmentiranu" animaciju koja dopušta oštećenje odeće (s tim što se ne ide u perverznu krajnost, kao u hentai boleštijama Battle Slave Fantasia i Strip Fighter). Pažljivo uklopljeni u futurističke 3D pozadine i obučeni u jednostavne, savremene kostime koji ponešto govore o njihovoj ličnosti, 9 (+1) boraca se lagano urezuje u pamćenje. Variraju od brzih (Garnet, Aran), preko onih koji ne biraju sredstva za pobedu (Viren), do krupnih i sporih rvačkih tipova (Orville).

U pogledu muzike i zvukova, RF je živahna poput new-school animea. Paralelno sa PS2 portom prvog (često označenog kao RF 1.5), 2005. se pojavio i drugi deo, sa ukupno 16 kavgadžija i jedino su Japanci bili te sreće da ga probaju.

Mythic Blades (2005)

razvijač: Vermillion Entertainment

platforma: PC (Windows 98/2000/ME/XP)

Nešto je trulo na planini Olimp. Bog rata, Ares, nije zadovoljan Zevsovom vladavinom, te ga izaziva na dvoboj, a kako to obično biva sa starogrčkim božanstvima, bitka se prenosi na njihove marionete, ljude i čudovišta. Persej, Odisej, Atalanta, Jason, Meduza, Minotaur, Hipolita, Sfinga, Polifem i Hidra moraće da udovolje gospodarima sudbine i jedni drugima proliju koju kap krvi, sečivima koje je iskovao niko drugi do Hefest. U tome im se pridružuju nezastiti Ares i suđaja Atropos, a posredno i ostali stanovnici Panteona.

Uzmemo li u obzir činjenicu da je nezavisnoj kompaniji Vermillion ovo bio prvi i (nažalost) poslednji projekat, sproveden sa daleko skromnijim sredstvima od, recimo, Namcovog SoulCalibura, zanimljiv koncept eksploatacije starogrčke mitologije izveden je uspešno. (Zamerka koju neki kritičari upućuju na račun nepromenljivosti facijalnih ekspresija, jednaka je preterivanju.)

Prelepi 3D modeli nosilaca legendi umetnuti su u 2D kalup, zajedno sa raskošno teksturisanim lokacijama drevne Helade. Impresivni svetlosni efekti (posebno sjaj oklopa, šlemova, štitova i mačeva), vidljive rane i verno dočarane vremenske prilike takođe imaju veliki udeo u ovom niskobudžetnom slatkišu za oko (sa edukativnom ulogom). Stripovski artwork krasi prolog, epiloge i božansku intervenciju tokom hypera (Zevsovi gromovi, Posejdonov talas, Artemidine strele...), a eterična, svečana muzička pratnja dočarava bajkovitu atmosferu.

Uprkos plitkom gejmpleju, u poređenju sa igrama kojima je inspirisana, Mythic Blades će prijati početnicima, ali i naprednijim igračima koji bi da mirnim putem kanališu frustraciju.

Povezano:

• Renesansa borilačkih igara, Alternativni vodič kroz 2D borilačke video igre (1)
• Pozorište bola, Alternativni vodič kroz 2D borilačke igre (2)