Sex with an X

Ne može se pouzdano reći koliko bi ovaj škotski bend bio poznat danas da nije bilo entuzijastičnog Kurta Cobaina da ih preporuči i istakne kao jedne od svojih favorita. Pord toga, Nirvana je obradila čak tri pesme ovog benda koje su se potom našle na raznim zvaničnim izdanjima Kurtove grupe. No, takva preporuka svakako nije došla slučajno, u šta se možemo uveriti preslušavanjem jednog albuma i nekoliko singlova koji predstavljaju sve što je ostalo zabeležno od Vaselines kada su se raspali nakon samo nekoliko godina postojanja, 1990. godine.

Koncetrisani oko muško-ženskog autorskog dvojca Eugene Kelly i Frances McKee, The Vaselines su bili deo indie pop scene u vreme rađanja iste. Njihove kratke i jednostavne pop pesme, posedovale su naivnost i šarm, ali i perverzni humora sa seksualnim i religijskim referencama. Poput još jednog Kurtovog omiljenog sastava - Beat Happening, mogli bi se svrstati u talas bendova koji su oživeli velvet-undergroundovski šarm amaterizma i smisao za pop pesmu, dekadenciju i infantilnu naivnost.

Dvadeset godina nakon raspada grupe, ponovo okupljeni Vaselines izbacuju album ironičnog naziva Sex with an X. Pitanje je kako Vaselines vide sebe danas kada su toliko stariji i čemu zapravo reunion baš sada? Koliko se naslov odnosi na raskinutu vezu između Eugenea i Frances a koliko na bend, i da li je to jedno te isto?

Kakvo god da je iskušenje u stvarnom životu prethodilo naslovnoj pesmi verujem da tekst ima neke veze sa tim kako bend vidi sebe danas. Ova numera odaje utisak iskušenja: it feel so good it must be bad for me, let’s do it again. I tu zatičemo sve na mestu - lucidan humor, pevljivost, dobru pop melodiju, kao da nije prošlo dvadeset godina.

Samorefleksija će se pojaviti još jednom na albumu, u pesmi I Hate ’80s. Usmerena protiv dekade iz koje su potekli i The Vaselines, ova pesma kritikuje idealizovanje osamdesetih, jer je, pored alternativne scene, ostavila i dosta smeća u pop kulturi: What do you know? You weren't there, It wasn't all Duran Duran, You want the truth? Well, This is it, I hate the '80s 'cause the '80s were shit.

Ova dva mala manifesta prikazuju ponovno okupljene Vaselines u dobrom svetlu, i donose prepoznatljiv ugođaj. Na žalost, tokom ostatka albuma nećemo čuti neke upečtaljivije pesme. Iako je sve tu - melodija, humor, muško-ženski isprepletani vokali, nedostaje ono zrnce mladalačke energije i razigranosti.

Malo agresivniji zvuk je prisutan u dve latentno garažne rokabili pesme kakvim su Vaselines oduvek bili skloni. The Devil’s Inside Me ostaje na dobro poznatim temama iskušenja i seksa, dok je My God’s Bigger Than Your God, sa druge strane, nešto najbliže političkoj pesmi što će Vaselines ikada napisati.

U celini, skoro sve pesme odišu jednostavnošću, kako muzički tako i tekstualno, jer Vaselines su uvek više voleli da se prave naivni nego pametni. I to je ona jednostavnost u zvuku i pristupu koja čini šarm benda. Iako i nema takvih pesama kao što su Molly’s Lips ili Son of a Gun, utešno je što na albumu nema ni jedne zaista loše pesme, već su sve numere ujednačene po kvalitetu.

Čekanje u trajanju od dvadeset godina može da poveća očekivanja, ali sa druge strane, niko se nije preterano nadao da će se Vaselines ponovo okupiti a kamoli snimiti album nakon toliko vremena. Ako ništa drugo, Vaselines ovde demonstriraju dostojanstvenu starost koja, iako ne stoji rame uz rame sa ranim radovima, pokazuje sve glavne kvalitete benda.