Night Work

Nakon bujice pohvala za prvenac iz 2004. godine i mnogo pokuda za naredno ostvarenje (Ta-Dah!,koje je, doduše, doživelo komercijalni uspeh, mada mahom zahvaljući kompulsivnim poremećajima konzumenata i dve godine kasnije zanetih debitantskim radom), Scissor Sisters su uz nešto oklevanja ušli u rizičnu igru sa velikim ulogom.

Prošlo je šest godina od hvalospevima obasutog debija, muzički znalci su regrutovali već nekoliko desetina novopridošlih snaga vrednih divljenja i podrške, a Ta-Dah! je pokazao da se nadahnuće i kod najeklektičnijih i najvrlijih crpi neslućenom brzinom.

Uvek se valja odvažiti na novi skok, a, opet, u strahu su velike oči i poziv na oprez nekada nije tek apstraktna briga dušebrižnika. Verovatno na razmeđi ovih jakih emocija, Scissor Sisters su digli ruke od  već kompletno snimljenog materijala i pozvali neporecivog maga u pomoć. Stuart Price (Zoot Woman) se tokom ove prve novomilenijumske decenije pokazao kao nepogrešivi čudotvorac i spasilac u zadnji čas. I tako, na razvalinama neuspelog rada nastaje uzbudljiv album koji osim nekolicine ubitačnih pesama dokazuje da se ponekad i šizofrena dezorijentisanost da uobročiti i potom uobličiti u širi i moćan koncept.

Night Work u završnoj inkarnaciji stoji kao primer privlačnog, duhovitog, drskog i funkcionalnog albuma visoko viralne plesne/klupske muzike. Na sve to uz obilje šarmantne neumerenosti, planine satire (i autoironije) i do krajnjih konsekvenci dovedenog hipertrofiranog seksualnog liberalizma. Kako sugeriše i okvirni naslov (Night Work) i  fotografija iz fundusa Roberta Mapplethorpea, pod okriljem noći gotovo sve je dozvoljeno i moguće. Pa i poželjno.

Nošeni samopouzdanjem čiji je garant Stuart Price, a poučeni uspehom svog efektnog i nesvakidašnjeg spoja duboko misaonih Pink Floyd i vazda prezrenih Bee Gees u slučaju prvog uspeha (obrada Comfortably Numb sa prvenca), Scissor Sisters je na trećem izdanju izborio slobodu da kombinuje raznorodne zvuke očigledno veoma voljenih 80-ih.

Dok naslovna pesma nudi očiglednu zanetost starijim zvukom iz radionice Giorgija Morodera i to ni zavesa gitarskih ukrasa ne može da prikrije, u tkivu zarazne Something Like This, pak, lako je uočiti tragove teško spojivih zvučnih preferenci Cameaa i Kraftwerka (prisutnih u vidu citirane fraze iz Radioactivity sazvučja). Uz falsetto, provokativne i nimalo suptilne stihove i izobilje filtera, naravno. Vrhunac ove histerične eklektike predstavlja Running Out, koja počinje blago izmutiranom gitarskom frazom koja čini kičmu She Sells Sanctuary The Cult, da bi nekakvu novu vavilonsku notnu pometnju dopunila navodima tipičnih rešenja iz zaostavština The Cars i Dead or Alive.

Nightlife se mirne duše mogla naći i u pesmaricama Princea (kao uzora prisutnog i u zadivljujuće suptilnoj i nadasve unedljivoj Skin Tight) i Human Leaguea.

Mimo priče o nadahnuću u vidu autora ere koju SS prepoznaju kao zlatnu, uz možda izuzetak Sex and Violence kao primera u svim aspektima puritanski shvaćenog gay plesnog popa (Pet Shop Boys kao očiti uzori) i belačkog funka Whole New Way, SS i u okviru pojedinačnih pesama odvažno spajaju žanrovski ne toliko bliske note. Tako se u Any Which Way funk posveta kralju promišljenog filmskog mačizma, Clintu Eastwoodu, bez upadljivih šavova pretopi u electroclash (prisutan i u „solaži“ Ane Matronic Skin This Cat). A aktuelni singl Fire With Fire (naziv teen filmske melodrame iz sredine ljubljenih 80-ih) predstavlja srećnu mešavinu romantičarski intoniranog power popa i ne plesnog zanosa u tihom nastajanju.

U završnici nas dočeka Invisible Light, istinski biser restauiranog moroderovskog italo boot disca (pesma budi asocijaciju na bolje radove ekipe Matia Bazar) u kojoj Stuart Price još jednom pokazuje svoje umeće, a nađe se mesta i za nekoliko reči koje izgovara veliki Ian McKellen!!! Upravo ova pesma može da posluži kao slikovit primer višeznačnosti nove avanture Scissor Sistersa i blaga koje su pronašli na putu samooporavka.

Scissor Sisters u lovu na što savršenije himne noći ispravno shvataju istoriju pop-muzike koja istovremeno može da bude i igralište čije prostranstvo pruža zlatne prilike za vlastite umešne poteze i bunar sa kojeg se neizostavno valja napiti vode. Pop je, u shvatanju Scissor Sisters, pitanje slobode i umešnosti kombinovanja nasleđa preteča iz (boljih) dana.

A ono što posebno raduje je fakat da osim citata koji svedoče o verziranosti umetnika Night Work nudi dovoljno razloga za radost u klupsko-koncertnom kontekstu, dok onima što spoznaju važnost strpljenja i vere u moć novog pokušaja pružaju zdrav povod za novu šansu SS favoritima.

Povezano:

• Moulin Rouge, recenzija nastupa na Exitu (2006)
• Ta-Dah, recenzija albuma (2006)

Audio:

• MySpace