(Merge)
I najjednostavniji matematički proračun 2+2=4 može biti uzbudljiv. Naročito kad poziva na ples. U vodi
Swim je ubedljiv naslednik hvaljenog albuma Andorra (2007), a Dan Snaith ponovo pokazuje da je epitet „jednog od najznačajnijih electropop muzičara današnjice“, kojim su ga mediji častili početkom 2000, bio potpuno opravdan.
Na trećem albumu pod pseudonimom Caribou (nekada smo ga znali kao Manitoba, dok ga jedan manje poznat muzičar sličnog imena, neaktivan već više od decenije, nije tužio za „krađu identiteta“) ovaj doktor matematike čvrsto stoji iza ideje pravljenja dance muzike koja više zvuči kao voda, nego kao metal. Dan Snaith ostaje apsolutno precizan u sklapanju zaraznih beatova i slaganju melodija, ali taj matematički proračun nikako ne remeti spontanu lebdeću atmosferu, koju upotpunjuje njegov melanholični vokal.
Njegov glas savršeno prati zvuk šuštanja talasa, karakterističan za ovaj album. Swim je sačinjen od delova prethodnih Snaithovih projekata i predstavlja još jednu potvrdu njegovog talenta da osmisli atipičnu dance pesmu, koja istovremeno uspeva da probudi nagon za ples kod slušaoca, ali i da ga potpuno prebaci na neku egzotičnu plažu, na kojoj se izležava pored vode, uz pinakoladu.
Neobično kombinovani instrumenti, kao i iznenadni zvukovi koje 32-ogodišnji Kanađanin proizvodi, jednako dobro pristaju groznici plesnog podijuma koliko i ezoteričnosti iPoda. Snaith na Swimu uspeva da se oslobodi rigidnih struktura elektronske muzike i da na mnogo „mekši“ način preplivava taktove.
Nakon saradnje sa Four Tetom, Flaming Lips i Sun Raom, koji su ostavili trag na razvoj Snaithovog muzičkog opusa, na ovom albumu značajnu ulogu igra Jeremy Greenspan (Junior Boys), koji daje izvesnu „direktivu“ ka manje konvencionalnoj elektronskoj muzici i minimalnijem zvuku, sa primesama dubstepa, ali i evidentnim uticajima krautrocka.
Singl Odessa, koji je izašao kao besplatan download još u januaru, predstavlja savršen uvod u ovaj electropop lavirint, od kog nam se, međutim, nikada ne zavrti u glavi. Naprotiv, on stvara apsolutnu harmoniju, kroz koju se vozimo sve do epiloga Jamelia, koji predstavlja najblistaviji momenat na albumu. U ovoj pesmi mikrofon preuzima Luke LaLonde (Born Ruffians).
Swim stavlja slušalice na uši, peraje na noge i uči da pliva (čitaj: pleše) čak i one sklonije zimskim sportovima i agresivnijem (elektronskom ili bilo kom drugom) zvuku.
Povezano:
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Disapojnter (gost)
| 26.04.2010. 12.35.47
Singl Odessa stvara želju da se čuje ceo album, fantastična stvar. Ali kakva prevara! Ostale pesme su daleko ispod tog nivoa. To da se od albuma ne vrti u glavi može da se tumači samo u smislu da na njemu nema ničeg zanimljivog.
-
plastikmen (gost)
| 26.04.2010. 15.41.03
rekreativna gimnastika u malom bazenu
-
dundas ontario (gost)
| 26.04.2010. 17.36.02
stari bdat manitoba je uprskao totalno. sto je potpuno bezveze, jer sam bas zeleo da mi se svidi zato sto se tijani svidelo.
-
Syd (gost)
| 26.04.2010. 21.21.02
prethodni album je neuporedivo bolji. mozda na bi bilo lose spomenuti da su tada kao potpuno nepoznat bend nastupili i na exit fusion stage-u.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.