John Lennon je sreo Milesa Davisa, pa su se zajedno vratili nazad kroz vreme. Zatim su naleteli na superkompjuter, provalili su kako radi... Barem tako kaže Wayne Coyne
U trenutku kada objavljivanje albuma počinje opasno da liči na samoubilački poduhvat, Wayne Coyne je odlučio da Flaming Lipsi treba da objave – dupli album.
Svako iščuđavanje je suvišno, ovde govorimo o bendu koji, između ostalog, već više od 25 godina opstaje uprkos tržišnoj logici (manje-više zanemarljivi tiraži su u direktnoj nesrazmeri sa uticajem benda i atmosferom na spektakularnim nastupima), koji je 1997. na etiketi Warner objavio album Zaireeka (koji se sluša tako što se četiri CD-a puste simultano), koji voli Sunđer Boba, Teletabise... i koji ne voli ljude zbog načina na koji tretiraju životinje.
U vezi sa tim, u jednom od emotivnih vrhunaca Embryonica, pesmi Evil, patetika poprima kosmičke razmere (“I wish I could go back/Go back in time/I would have warned you/Those people are evil…”).
Dobro, može se reći da je to očekivani ugođaj kada je reč o bendu iz Oklahome. Sa druge strane, Embryionic u većem delu nosi sasvim drugačija energija – međuigra razarajućeg krautrokerskog jam sessiona ritam sekcije (koja istovremeno hipnotiše i drma slušaoca), i zvukova koji se protežu u rasponu od raskomadanih harmonskih sekvenci gitara i škripe analognih sintisajzera provučenih kroz efekte, do šumova i usnimljenih glasova.
U pojedinim trenucima, ti zvuci i bukvalno postaju deo fizičkog prostora slušaoca (zbog onih koji nisu čuli album, besmisleno je ovde opisivati šta se događa u pesmi sumanutog naziva The Sparrow Looks Up At The Machine).
Nasuprot okruženju koje teži pravilnosti, svrsishodnosti i isplativosti (doduše, u poslednje vreme malo rasklimatanom), Embryonic zvuči kao ostrvo na kom vlada logika mašte. Na njemu najlepše melodije izlaze iz spontane i beskompromisne svirke (Worm Mountain), Karen O (koja glasom oponaša pojedine žvotinje u sjajnoj nabrajalici za decu I Can Be a Frog) je usnimljena mobilnim telefonom, odnekud se pojavljuje nemački matematičar dr. Thorsten Wormann, dok u Powerless slušamo jedan od najuzbudljivijih solaža na gitari ove sezone.
Embryonicu (objavljen 10 godina nakon remek-dela The Soft Bulletin) je, ukratko, album na kom su čuda moguća. Da li smo mogli da očekujemo nešto manje od benda koji na probi pred koncert, za ljubav publike ume da zasvira 90-ominutnu verziju War Pigs?
Povezano:
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Kain (gost)
| 04.12.2009. 12.18.58
Konachno recenzija!!!
Super album. Zvuchno gust k'o puding i nenaviknutom slushaocu isprva nepristupachan, posle par slushanja se otvara k'o lotosov cvet. Preporuka za svakoga, od dugogodishnjih fanova do trenutno neupoznatih, a buducih poklonika...
-
Šerpas (gost)
| 04.12.2009. 14.44.07
Ja bih za izdavanje ovakvih mučeničkih albuma vlasnicima mejdžora odrapio kazne čiju bi visinu određivao Mlađan Dinkić lično, lustirao ih, a samom bendu zabranjivao pristup studijskoj tehnici na 16,5 godina.
Nešto ovako užasno nisam slušao još od neke Tujiko Noriko, koja posle svakih 30 sekundi pisne u mikrofon i udari po nekoj žici. Ovi imaju jedino gušći puding, ali gust puding često ume da podseća da ne kažem na šta.
-
trenje (gost)
| 04.12.2009. 15.44.49
Odličan album, matorci kidaju i dalje.
-
maps (gost)
| 04.12.2009. 16.41.34
odlican je album. ocena taman po meri. i recenzija je dobra, mozda samo kratka...
-
wk5ar (gost)
| 04.12.2009. 17.27.47
album je ludilo!
-
Nesha (gost)
| 04.12.2009. 18.44.35
Odlican album!
A Serpas ima sjajan smisao za humor - steta sto mu i eustahijeva truba, cekic, uzengija i nakovanj nisu u istom stanju :)
-
Flaming Lips su... (gost)
| 04.12.2009. 19.00.01
Krs.
-
Hmmm... (gost)
| 05.12.2009. 12.45.53
...nisam siguran. Skinuo sam ga jos odavno i zavrtim ga kad god imam malo vise vremena za preslusavanje. Pocetak senzacionalan i prvih par pjesama vas ponese i daje vam osjecaj, da slusate nesto veliko i znacajno. Kasnije se taj osjecaj raspline i polako tonete u monotoniju. Vjerovatno problem kao i kod vecine duplih/dugackih albuma, odnosno da su ga sabili u jedan imali bi remek djelo, a ovako... Ili je pak problem u meni, nedostatak koncentracije, zbog toga valjda gubimo utakmice u finisu:)))
-
kibuki (gost)
| 05.12.2009. 17.20.01
Kao veliki fan Tujiko Noriko, čim sam pročitao Šerpasovu recenziju pohitah da kupim album. I nisam razočaran!
-
sugarfree (gost)
| 10.12.2009. 10.53.50
bez starca nema mudarca
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.