(Sony)
Ako su The Shins otelotvorenje koledž benda, onda za frontmena Jamesa Mercera projekat Broken Bells predstavlja svojevrsne postdiplomske studije. U tom pothvatu mu pomaže Danger Mouse
Brian Burton, visoka polovina dua Gnarls Barkley, čuo je svirku Shinsa na Roskilde festivalu 2004. i tada je odlučio da mora kad tad da sarađuje sa Mercerom. Posle albuma Wincing the Night Away, koji nije zadovoljio očekivanja benda, a ni publike, i kadrovskih promena koje su usledile u Shinsima, Mercer se okrenuo radu sa Burtonom.
Prvi rezultat njihove saradnje nije album benda Broken Bells, koji je u to vreme bio klasifikovan kao tajni projekat, već pesma Insane Lullaby, koju Mercer peva na zlosrećnoj ploči The Dark Night of the Soul, oko koje su se okupili Danger Mouse, nedavno preminuli Mark Linkous iz Sparklehorsea i reditelj David Lynch. U toj numeri vokal koji ide preko matrice, a koja zvuči kao ju je neko zgužvao usput, ne ukazuje na smer kojim će Burton i Mercer zapravo krenuti.
Broken Bells prvenstveno odražava Burtonovu ljubav prema analognom svetu. Zvuk istoimenog albuma ovog dvojca je organski pop, baziran na klavijaturama i akustičnoj gitari. Malopređašnja kvalifikacija ne podrazumeva da je ovo folk ploča. Album Broken Bells predstavlja slojevito poigravanje sa harmonijom.
Mercer se ovim izdanjem odaljio od svoje indi pop ličnosti, njegov vokal je sad izložen soul uticajima. To je jasno već u prvom singlu, psihodeličnoj High Road. Burton i Mercer su sve instrumente na ploči sami odsvirali, ali su u kranjoj fazi produkcije ubacivali razne efekte i gudačke instrumente, što je rezultiralo da pesme na albumu nose izvesnu dozu patine, a da ne zvuče retro.
Danas niko neće ni izgoreti, ni izbledeti, misli Mercer, koga je strah da će ispariti, da će upasti u rutinu osrednjosti o čemu peva u numeri Vaporize. Srednji tempo drži ovaj album kao celinu, od čega iskače jedino The Ghost Inside, nešto najbliže hitu za plesni podijum, kojom dominira ubitačan bas, hand-clap efekti i falseto pevanje. Mongrel Heart je takođe bržeg tempa, sa morikoneovskom završnicom.
Ali ovaj dvojac i nije jurio za hitom. Za album Broken Bellsa se ne može reći da nije konzistentan, ali poleta zapravo nigde nema. Epitet „zreo“ može u ovom slučaju poprimiti i negativnu konotaciju. Jasno je da se na svim pesmama predano radilo, ali nijedna nema dovoljno strasti koja će nas naterati da mu se često vraćamo.
Mercer i Burton tvde da Broken Bells nije samo jedna u nizu saradnji po kojoj je Burton poznat (Jay Z, Gorrialz, The Good, The Bad and the Queen, Black Keys), već pravi bend. Koliko će pomiriti indi klince koji su gledali filmove sa Natalie Portman i skupljali sve albume Shinsa i fanove soula sa ukusom groteske Gnarls Barkleya ostaje da se vidi.
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
M (gost)
| 09.04.2010. 11.04.27
Danas se obajavljuju svakakve gluposti, ovo je jedna od vecih.
-
hello (gost)
| 09.04.2010. 11.12.42
ovo je brat-bratu najdosadniji album koji sam cuo ove godine. preti da to ostane i do njenog kraja.
-
www (gost)
| 09.04.2010. 11.35.32
Nije lose, ali za instant upotrebu. Definitivno nije album kojem cu se vratiti kroz neko vrijeme.
Smatam da je Wincing... izuzetno podcjenjen album, a Danger Mouse precjenjen kao autor/producent. Najbolji primjer je saradnja sa Beckom, a ni ovdje mu ne mogu priznati neke velike zasluge.
-
Ana (gost)
| 09.04.2010. 13.00.05
A sta to fali Wincingu, molicu lepo, osim sto je napljuvan na Popboksu, sad vec u dva navrata?
-
tozzinjo (gost)
| 09.04.2010. 14.28.47
realna recenzija.
nije los albumcic za preslusati, ali nece vam zivot biti siromsniji u muzickom smislu, ukoliko ga kojim slucajem nikad ne cujete...
-
informant (gost)
| 09.04.2010. 14.44.21
album je bas dobar a u poslednje vreme se bas trudim da budem alternativan tako da mi se ovo bas svidja a omot albuma podseca na omot museovog singla za undisclosed desires.ekstra album i sve pohvale!
-
hello (gost)
| 09.04.2010. 17.27.09
svaki prijatelj ansambla muse moj je neprijatelj.
probao danas da opet preslusam - jos gore nego prvi put. skinuo ajpod i odlucio da uzivam u zvukovima raba motora u ikarbusovom prometalu. svakako je zanimljiviji.
-
Nesha (gost)
| 10.04.2010. 07.37.43
Preterujete, naporni ste.
Album je jaka osmica, bolji od 90% do sada objavljenih od januara 2010...
-
strucno misljenje (gost)
| 10.04.2010. 14.46.23
album je jadnost.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.