Bez ideja, praznih džepova, pogrešnog ubeđenja da je sadašnjost zapravo tek neka buduća, već viđena prošlost, Fun Lovin’ Criminals bi da ponovo pronađu svoje mesto pod zvezdama
Završna decenija minulog veka donela je silovitu i, današnjom pameću mereno, upitno potrebnu redefiniciju glavnotokovske pop-kulture. Nova gibanja zahtevaju i novogovor, pa smo tako naučili da se (često neumereno) pozajmljivanje iz fundusa prohujalih era da podvesti pod eklektiku.
Te tektonske promene u samoj suštini, ali u poimanju pop-kulturnog, naravno, nisu zaobišli i manje-više alternativniji zvuk. Njujorška skupina Fun Lovin’ Criminals tako je od Quentina Tarantina (kome je čitavim nizom semplova načinjena i glasna posveta u hitu njihove karijere Scooby Snacks) preuzela strastveno kompilatorstvo. Fun Lovin’ Criminals su svoj stil izgradili na naglašenim retro gitarskim rifovima, belačkom light funku i recentnijim hip-hop ritmovima, a uz sve to i čitava ličnom mitologija nadahnuta tipskim odrednicama gangsteraja iz filmova Martina Scorcesea na tu temu.
Međutim, vreme teče, pa teče, ukusi i publike i onih koji na njene preference imaju vidnog uticaja se menjaju, te su Fun Lovin’ Criminals potonuli u mrklu tamu zaborava. I evo, pet godina nakon prethodnog studijskog pokušaja (Livin’ in the City), sada sa londonske adrese, FLC se bude iz hibernacije, ali se svet koji ih okružuje drastično promenio.
Problem je, izgleda što to prvenstveno njima nije jasno. Da ne mare, ne bi ni pokušavali ponovo, zar ne? Kao da čak šest kompilacija nategnutih razloga postojanja nije bilo dovoljno, Fun Lovin’ Criminals i najnoviji album koncipiraju kao zbirku preradaka već dobro poznatih rešenja sa prethodnih izdanja. Što je najporaznije, trojka se odlučuje za oponašanje i neuspelijih trenutaka i najdiskutabilnijih aspekata minulog rada.
FLC u pohod kreću opterećeni trikovima koji su se pokazivali učinkovitim pre 10 i kusur godina, a preko kojih se davnih dana pohvatala pravična žabokrečina. Tako za otvaranje šestog studijskog albuma u karijeri oni biraju gotovo programsku (a muzički krajnje neinventivnu) Mars u kojoj nas uz zvuke electrofunka podsećaju da su oni opasni igrači - nema laži, nema prevrare, samo im još zabavama opsednute devojke fale.
Tek prva pesma, a u potpunosti očita sve slabosti ove priče – prežvakavanje davno prevaziđenog, presviravanje nota koje drugi (Bootsy Collins, recimo) mnogo bolje razumeju i prezentuju, usiljeni i brzopotezni humor na granici prostakluka.
Takođe, teško je i razumeti da Fun Lovin’ Criminals potroše ogroman deo albuma da dokažu svoje uvrenje da se podgrevanjem i hrana po kojoj je već iznikao penicilan ponovo da dovesti u jestivo stanje. FLC nam slabu početnu pesmu drsko (ili odvažno) ponude još tri puta na ovoj ploči (The Originals, Jimi Choo i How Low), a i ostatak izdanja provedu u prekrajanju već viđenog.
Iako pozvani kao gosti koji će napaviti kopču sa novim prebivalištem i novim danima, Roots Manuva se pokažu dosta mlitavo u Keep on Yellin’, koja na kraju ostane barem jasna ilustracija pristupa sugrerisanog u naslovu pesme. Na albumu se nađe mesta i za komičara Paula Kayea u malo je reći izlišnoj latino minijaturi Conversations With Our Attorney, kojom bi FLC da u minut i po prikažu sumanutost sudskog spora u kom se godinama nadgornjavaju sa svojim bivšim, naravno, zlim menadžerom.
Ipak, u nekoliko pesama stari plamen ipak nekako zatinja i upravo su ove numere jedini argument za upuštanje u milosrdno davanje šanse ovom izdanju klonule trojke. Naslovna, Classic Fantastic, pogodi u pravu retro-žicu, nostalgična She Sings At The Sun nije bez šarma, baš kao i nenametljiva i poletna Mister Sun, a da se konzumirati i još jedan naklon velikom Barryju Whiteu u Rewind (znakovitog li naslova!).
Uz tek nekoliko (tiših) aduta i potpuno oglušavanje na trenutak koji su izabrali za svoju reanimaciju, Classic Fantastic (veoma pretencioznog i ničim opravdanog naslova) biva primer albuma čiju će svrhu potvrditi tek eventualna serija koncertnih aktivnosti koje koliko-toliko na mahove popune muzičarski buđelar.
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Vrabac (gost)
| 31.03.2010. 12.44.38
Znači ako govorim "brate" eklektičan sam?!
To samo kritičari mogu da izmisle... :-/
-
barry white (gost)
| 31.03.2010. 16.03.38
par reci u odbranu zabavoljubivih kriminalaca:
brate (ovo za eklektiku), a sta je recezent ocekivao od neduznih flc?
da zvuce kao fleet foxes ili fanc ferdinand (band, ne HRH)?
kapiram kriminalci zvuce upravo onako kako bi po njihovoj sadasnjoj poziciji na trajektoriji karijere moglo ocekivati. ovo je mozda njihov poslednji album koji ce "kritika" primetiti, objavice ih oni i bez toga jos dacebog nekoliko i to ce biti opravdanje za buduce turneje koje ce uz malo reklame biti rasprodate.
nisam obozavalac ali htedoh da ih vidim na ovoj sadasnjoj turneji- u venue solidne velicine - ali bese rasprodato.
flc nisu ovde da prosiruju nicije muzicke horizonte, u tesni dzins ne mogu i ne pokusavaju da udju, umesto toga dobijete upravo ono sto pise na kutiji - nepretencioznu zabavu.
od sada uz mozda manje inventivnu ali nista manje prepoznatljivu muziku i u nesto manjim salama, sto njihovim fanovima ne bi trebalo da smeta.
stari bendovi nikad ne umru - samo predju da sviraju za mnji broj ljudi uz manje publiciteta sa manje i manje originalnih clanova. veceras u nekom baru u nemackoj mozete videti uriah heep sa verovatno butchman turner overdrive kao predgrupom.
eto ideje za rubriku koncerti.
-
FLC (gost)
| 31.03.2010. 18.51.59
Ma album je summertime za***ancija. Ne za shvatati ozbiljno...pa vidi naslovku!
-
flc filantrop (gost)
| 31.03.2010. 23.27.06
odlican album.ne slazem se sa recenzijom.kao da je pisao neko ko nikad nije bio fan criminals-a
-
superoperater (gost)
| 01.04.2010. 15.52.11
A kada izađe sledeća recenzija za neki avangardno-taštinapraznine-konceptualno-kakofonično-prštećegitarsko-konceptualno-alternativni album benda za koji nikad nisam čuo, pašće hvalospevi i ocena 10 od 10!
-
loco (gost)
| 02.04.2010. 04.07.50
@ superoperater
potpisujem.daj boze da fun` lovin dolete ponovo u bg,novi sad,svejedno.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.