XXXX

Sadašnji talas re-vampa 80-ih i mešavine naivne elektronike i odjeka new wavea, sam po sebi nije loš, jer se vraća na korene digitalizovanog popa, u vreme njegovih preteča koje su još imale obzira da kad gnjave, ljude bar gnjave zaraznim melodijama koje smo možda mrzeli, ali su se lepile kao žvake za mozak.

Srećom, reference iz prošlosti nisu jedini način da se opiše muzika sastava YSP!WSD! iz Vankuvera, koji već nekoliko godina sa detinjim entuzijazmom podiže moral svima kojima je do toga da muzika uz koju može da se cupka ima melodiju, ritam, fizičku strast i neke druge trice. Evo samo jednog poređenja iz prošlosti i moguće paralele: valjda jedini poznatiji kanadski new wave band Marta and the Muffins iz Toronta, poznat po ogromnom svetskom hitu Echo Beach iz 1980, i njihova postava u kojoj su takođe bile dve devojke (dve Marte, naravno), pevačica i klavijaturstkinja.

Za vas koji se sećate, YSP!WSD! su na neki način njihovi naslednici, a posmatrano iz današnjice, poređenje je očekivano i tačno: ako volite Yeah Yeah Yeahs, nema nikakvog razloga da ne proverite više puta YSP!WSD!

YSP!WSD! su već ušli u istoriju kao bend sa čudnom epizodom upisanom u svoju sudbinu: njima je, naime, do nedavno bilo zabranjen ulazak u SAD, jedinu komšijsku zemlju, jer su se, poput mnogih drugih malih kanadskih sastava, pre izvesnog vremena usudili da odsviraju par koncerata bez radne dozvole. Uhvaćeni su na delu i usledila je kazna koja dosta rečito govori neke stvari: koliko sam čuo od upućenih, po prvoj presudi članovi grupe nisu smeli sledećih 20 godina da uđu u Ameriku, ni privatno...

Ova havarija se nedavno završila okončavanjem njihovog izopštavanja posle petogodišnje zabrane, a ja sam imao tu sreću da ih u međuvremenu vidim uživo na praktično njihovom terenu, pored još 25 novih kanadskih grupa na showcaseu M for Montreal, gde su najveća otkrića bili baš oni i Parlovr.

Kako je tamošnja scena jedna od uopšte najinteresantnijih posle 2000, nije veliko iznenađenje da su i naši heroji bili prilično lako univerzalno razumljivi i zanimljivi šarenolikom skupu delegata iz celog sveta - YSP!WSD! su drastično slatki i prilično raspojasani kad dođe do muzike, bend koji se ne suzdržava puno kad treba iskazati nešto i telom.

Atmosfera na polučasovnom koncertu je sve vreme podsećala na najbolje dane beogradskog kluba Akademija, u kome su posetioci bili jednako važni i slično obučeni kao i bend na sceni: publika u početnoj fazi delirijuma, dosta lokalnih navijača koji sve znaju napamet, pa onda muzičari među kojima ovde imamo žustre ženske u skoku sa bine, ekstravagantno smelo obučene, muški sastav svedenog stajlinga koji pumpa ritam i kontrolisanu gitarsku buku iz sve snage iza njih... sve pogodno da se gurkate sa nekim do koga vam je možda stalo. Što se u publici i dešava. Ukratko, bend koji otvara sva čula.

Osnivanje i prve probe u podrumu Becky Ninkovic, pevačice logičnog porekla, pokazale su očito da ovaj bend od početka ima jasnu viziju – da ekspresno pobegne od svake dosade. Rodna tačka Abbotsford, B.C., mesto je gde osim prirodnih okolnosti koje padaju sa neba, obično nema drugih dešavanja, pa je pravljenje benda 2004. bilo jedino što se moglo uraditi sa sobom:

Vankuver je blizu, Sijetl nedaleko preko granice, a mnoštvo starih ploča trebalo je otkriti, od Paule Abdul preko ranih Depeche Mode do OMD. Debi Hit The Floor (2005) formulisao je njihov retro new wave zvuk uz pomalo levičarskih poruka, Loose All Time (2007) bio je delo već profilisanog dobrog dancoidnog banda novog kova – ali najnoviji XXXX pokazuje da smo dobili ambiciozan sastav, koji nadilazi žanr i pokušava i uspeva da formuliše neki novi jezik u pop muzici.

Počinje sa udarcem u srce na izuzetnoj uvodnoj There is XXXX Within My Heart, na kojoj se  ispostavlja  da xxxx stoji za love. To je i ključna reč na albumu, koja okuplja sve njihove inspiracije – u ritmu heartbeata pre nego ubrzanog skočibeata koji ih je do sad karakterisao, sve ostale pesme dobijaju na emotivnosti. Nešto drugo je počelo da se dešava osim žurbe u svetu YSP!WSD!, i oni sad deluju kao grupa čija ozbiljnost daleko nadilazi njihovu relativnu nepoznatost.

Pomenuta uvodna pesma ima zavodljivu, svima prepoznatljivu priču „when the morning comes and I do not want to face the day“, što je klasična teenage tematika od kad je pop muzika izmišljena, dok se dođe do šaputanja „my share of tears in the night“ već ste spremni da uskočite u pesmu pored tako ojađene Becky, ali sve je gotovo i „emptiness“ je došla po svoje pre nego što ste shvatili da se stvar strmoglavo ubrzava ka gorko-slatkom završetku. Sa inventivnim aranžmanom koji se nije mogao prekopirati niti preneti odnekud, “There is XXXX Within My Heart”, jeste instant klasik, a ovde ima još toga.

Mada je plastični pop ugođaj Laura Palmer’s Prom sa svojom zavodljivom lažnošću najbolji pokazatelj do kojih novih visina su došli YSP!WSD!, i mada je ta zvezdana elektro-balada zbog teme viđena kao sledeća koja zaokuplja svačiju pažnju, postoji čitav niz brzih snažnih pesama koje svedoče o duhovitoj ozbiljnosti kao suštini ovog benda - Glory, Cosmic Wanship Avengers i posebno Make XXXX.

Sa odmakom od uzora, što znači da su odrasli, YSP!WSD! su u stanju da pevaju male himne grupnog tinejdžerskog života, povremeno sa lakoćom idealnom za žurke kakva nije viđena od kad su Blondie i B52's vladali tim svetom.

Naravno, dug je i trnovit put do zvezda kao što pokazuje mogući hit Lonely’s Lunch, na kome solo klavijature i refren nesvesno zanose na neke heavy metal balade iz 80-ih, u kojima su se, kao što znamo, desile mnoge gluposti. Druga isklizavanja pokazuju nezdravu ljubav za američki mainstream pop tipa Go-Go's, a ima još par takvih neobičnih momenata, koji pokazuju izvesnu stilsku heterogenost inspiracija i nedorečenost, ali toga je bilo i na albumima upravo pominjanih B52's i Blondie.

Lomni glas Becky Ninkovic ima strasnu konačnost, a bend je u svakom momentu posvećen do granice pucanja, te se XXXX ustvari nema šta zameriti.

Sedmica za ovu ploču, ali mnogo veći broj cipele za čovečanstvo.

Audio:

• MySpace