A Curious Thing

Seća li se još neko Jennifer Paige? Krajem 90-ih imala je planetarni hit Crush. Bila je to odlična pesma, sjajan primer uglađenog glavnotokovskog ženskog popa, ali čini se da je ukupno pakovanje u mnogome doprinelo njenom kolosalnom uspehu.

Spot je predstavljao zadovoljnu lepuškastu devojku, umereno dizajniranu u haljetku nenametljivog dezena i pristojnog kroja, uz razumnu džins jaknicu. A tu su bili i ljuljaška i maneken/glumac civilne lepote. Na sve to, Paigeova je pevala o blagodetima zaljubljenostui u ranim, netegobnim fazama života.

Stazu uspeha za Paige utabavale su mnoge starije koelginice, uglavnom osobenijeg izraza, a nakon nje usledile su devojke takođe usredsređene na proboj pomoću lako razumljivih tema i razumnog srednjaštva u opštem pristupu. Paigeova je otišla pravo u zaborav i visoku rotaciju u VH1 pregledima najvećih hitova eona, a sada se može reći da je najvrlija od svih pretedentkinja na presto Amy Macdonald.

***

Macdonald je za kratko vreme postigla zapažen uspeh – njeno debitantsko ostvarenje This is the Life - deseti najprodavaniji ostrvski album u 2008. godini – iznedrio je dva velika hita, naslovnu i Mr. Rock and Roll, a sama Macdonald je bez ijednog ekcesa postala opšte mesto britanske svakodnevice. Na prvencu, ova mlađana Škotlanđanka je dala oduška svojim preferencama (kao ključni uzor ona istrajno navodi skupinu Travis), potpuna svesna trenutnih mogućnosti. Opšta uprizorenost kao i jednostavni šarm ove kantautorke u nastajanju bili su sasvim dovoljni za dobru startnu poziciju.

Čak i oni bez ijedne dileme po pitanju suštinski jednostavnog koncepta su Macdonald (istina, tihim glasom i biranim rečima) spočitavali preteranu ujednačenost pesama na prvencu. Macdonald je zapravo ponudila 10 varijacija na temu milozvučnog devojačkog folk-popa, koji su odvažniji označili i kao soft rock.

Dve godine kasnije, na drugom albumu (čiji je izlazak prigodno upriličen za 8. mart) Škotlanđanka nastoji da se u okviru (samo)opcrtanih granica pokaže i u blago drugačijem izdanju. Srećom, ne radi se o izmenjenim duševnim stanjima, već o pokušaju da se barem tu i tamo promeni uvežbani tempo.

Tako početna (a već prepoznata kao hit) Don’t Tell Me That It’s Over obećava značajno energičniju Amy Macdonald. Ipak, sve zastane na posezanju za prepoznatljivom Coldplay zvukom sa naglašenim gudačima, a usled potenciranog keltskog načina pevanja sve skupa zaliči na zauzdanije izdanje Dolores O’Riordan.

Za sličnu recepturu Macdonald se odlučuje i pri samom kraju izdanja u Your Time Will Come. Pre toga, u pesmi Spark se događa incident – nakon uvoda koji u trenutku probudi jasnu i jaku asoscijaciju na Fernando ABBA velikana, pesma sklizne u gotovo potpunu melodijsku identičnost sa Shakirinim hitom Don’t Bother od pre par godina.

Nakon ovog kamikaznog srljanja u pravcu moguće tužbe, Macdonald u sledećoj pesmi (I Got No Roots) predahne na poznatom terenu tihog, nenametljivog (ali i nepamljivog) folk-popa. Potom nam ponudi nekolicinu bržih numera (Love Love, Give it All Up i Next Big Thing), ali ove pesme je i nakon pažljivijeg slušanja jako teško međusobno razaznati. This Pretty Face i Troubled Soul  nude nagoveštaj mogućeg zaokreta u budućnosti –  u pravcu severnoameričkog poimanja savremenijeg country zvuka, za šire mase, podrazumeva se.

Album se tako suptilnom i elegantnom What Happiness Means To Me dogura do samog kraja koji, pak, obeleži sasvim neočekivan i posve izlišan sitan vez u vidu skrivene pesme koja pruža živi snimak nouvellevagovskog izvođenja parčeta Springsteenove Dancing in the Dark.

Na A Curious Thing (albumu, inače snimljenom u studiju Paula Wellera), gle čuda, nema ama baš  ničeg začudnog. Ovo je dostojanstvena pop-konfekcija, zbirka lakih pop-pesama ograničenog dometa i još ograničenijeg roka trajanja, ali valja istaći da Macdonald (još uvek na samom početku puta, u ranim dvadesetim) ovom prilikom pokazuje više samopuzdanja, a vidljiva je i želja da napreduje.

Do trenutka potpunog sazrevanja, ovo ostaje ploča čiji se smisao najbolje sagledava stavljanjem u poziciju same autorke i publike koju Macdonaldova potpuno ispravno prepoznaje kao srodne duše i sigurnu metu. Ove pesme se nameću kao razuman izbor za muzičku pokrivalicu za tihe čajanke, blaže migrene i ljubavne susrete u danima kada među zaljubljenima baš sve štima.

Audio:

• MySpace