Bruklinski trio se na drugom albumu zaigrao i pomešao sve moguće začine
Moram da priznam da sam u početku odbijala da prihvatim kao relevantne sve te negativne komentare vezane za novi album bruklinskog sastava sa art-pop epitetom. Da li zato što živim u zemlji u kojoj komunisti i dalje predstavljaju najliberalniju opoziciju, ili prosto zato što stvarno verujem da niko nije savršen i da nije neophodno da Yeasayer snimi još jedan All Hour Cymbals, uporno sam ih branila ovih dana.
Sve dok ga nisam pažljivo preslušala.
I kao što se mnogi muče da izgovore ime ovog benda, tako je meni bilo teško svarljivo svo to preplitanje žanrova od elektro popa iskopanog iz 80-ih, do folka i afričkih ritmova.
Nagli prelazi, deformisani glasovi, namerna kakofonija, na žalost ne ostavljaju na mene drugi utisak do da je ovo samo “eksperiment radi eksperimenta”.
Utoliko ceo album deluje kao prenaglašeno, usiljeno i neinventivno ponavljanje i kombinovanje svega i svačega, koje na kraju kao jedinu emociju izaziva hipertenziju.
U retkim trenucima, pre svega u pesmama Madder Red ili I Remember, bend zaista uspeva da zazvuči efektno, ali onda pevač Chris Keating kreće da puni prazan prostor svim tim 'woah' i 'ooh' usklicima, i opet postaje toliko osetno to neiskreno siljenje ideje (u njenom nedostatku). A mislila sam da je to Rihannin posao.
Iako je Rome možda jedini zabavan (ako ništa drugo) momenat na ovom albumu, malo je verovatno da će imati sudbinu 2080, koja je za mnoge bila jedna od pesama koja je obeležila 2008, ili Tightrope sa kompilacije Dark Was The Night iz prošle godine.
“Music is freedom from repetition”, pročitala sam danas na jednom muzičkom blogu. Ko god da je to napisao, sigurno za paradigmu inventivnosti nije uzeo drugi album Yeasayera.
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
vasilevs (gost)
| 26.02.2010. 11.56.30
Komunizam je po definiciji najliberalija opozicija. Ne znam sta je tu cudno?!
-
marko englez (gost)
| 26.02.2010. 12.01.13
''Da li zato što živim u zemlji u kojoj komunisti i dalje predstavljaju najliberalniju opoziciju.'' - komunisti i jesu najliberalnija opozicija. jedino sto cemo to shvatiti prekasno.
-
Kain (gost)
| 26.02.2010. 12.24.59
... I te kako se ne slazem. 'Odd Blood' je vrlo kvalitetan album - stilski vrlo razlichit od AHC, ali u pozitivnom smislu. Predstavlja prirodnu evoluciju zvuka a da pritom zadrzava osnove Yeasayera. Ne eksperiment radi eksperimenta, vec mix & match potpuno razlichitih elemenata radi stvaranja nechega iole originalnog. Besides, u danashnje vreme je vrlo teshko imati sopstveni zvuk, a Yeasayeru to i te kako uspeva. Moja ocena je 8/10, a vi kako hocete :D
Chekajuci 'Congratulations'...
-
Cile (gost)
| 26.02.2010. 12.35.38
:rolleyes:
Naravno da su komunisti najliberalnija opozicija...
-
fatty-b (gost)
| 26.02.2010. 13.02.15
a zar komunisti nisu na vlasti?
sa ovim drugima (protiv kojih su se nekad borili)
-
protivavionac (gost)
| 26.02.2010. 15.12.34
komunisti jesu na vlasti sa ovim drugima, a i ti drugi ne skrivaju svoju komunisticku proslost, dapache, sve je to izaslo iz one zgrade na kojoj je Bajaga jednom snimio spot.
-
dusans (gost)
| 27.02.2010. 02.20.38
jako dobar album...madder red hitčina!!!
-
hocemo jos (gost)
| 28.02.2010. 02.19.30
jos jedan Pitchfork album - njanjavo i besmisleno.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.