(XL)
Sa jedne strane slavljeni kao inovativan afro pop bend, koga je odjek mp3 blogova izbacio na površinu, a sa druge obeleženi kao foliranti, čije privilegovano njujorško poreklo ne može biti dalje od Afrike na koju se muzički pozivaju, Vampire Weekend nikog ne ostavljaju ravnodušnim
Ova iskonstruisana (a kakva bi drugačija bila) dilema, prvenstveno se bavi imidžom benda. Vampire Weekend su duhovni kompanjoni filmova Wesa Andersona (Rushmore, The Royal Tannenbaums, The Darjeeling Limited) u kojima glavni junaci nose prepotopsku odeću, žive u nekavom permanentnom retro trenutku, gde su između literarnih i pop kulturnih citata, duboko utopljeni u svojevrsni weltschmertz.
Toj estetici je blizak pastiš egzotičnih afričkih uticaja i tema koje zaokupljaju slobodno vreme visoke klase, na istoimenom debi albumu Vampire Weekenda. Ali takva kritika je suštinski ograničavajuća, prvenstveno kulturno i geografski, jer šta nama svima van granica Amerike znači to što su članovi benda išli u elitne privatne škole?
Debi album VW-a predstavlja neverovatno dobru kombinaciju muzičkog avanturizma i svesti o eventualnoj provokaciji u trominutnoj pop formi, koja je osvežena prisustvom najrazličitijih zvukova i instrumenata.
Oni koji će uvek biti protiv svega, pogotovu onoga što drugi vole, je contra i njemu se neće dopasti ni novi album Vampire Weekenda. Jer, bend nastavlja u istom pravcu, tu su i dalje letovanja na dalekim lokacijama (Horchata), raskid sa devojkom iz visokog društva (Taxi Cab), šetnja kroz Njujork uz razmišljanje o tome ko živi u tim visokim zgradama (White Sky).
Muzički, VW su i dalje na terenu Afrike, uz povremene izlete u casio elektroniku, dub, ska i regeton. Teško je biti ravnodušan na ubitačni ritam, pojačan nekakvom čegrtaljkom u numeri Cousins. U California English, glas Ezre Koeninga je modifikovan korišćenjem autotune programa, koji služi za peglanje vokalnih mana velikih pop zvezda - kao i sa plastičnom hirurgijom, Cher je preterala sa autotuneom u pesmi Believe - ali u ovom slučaju to više deluje kao neuspešan eksperiment.
Šest minuta duga Diplomat’s Son, bazirana na semplu pesme M.I.A., zamišljena je kao prepričavanje uspomene iz mladosti preko mid-tempo reggae melodije, koja bez obzira na dramsku strukturu označenu ritmom koji se menja kako se priča razvija, ostavlja narativ otvorenim – da li se radi o prvom iskustvu sa marihuanom ili možda čak homoseksualnom susretu ("That night I smoked a joint/With my best friend/We found ourselves in bed/When I woke up he was gone"), na kraju nije ni bitno toliko.
Preneti u 1981. ("He was a diplomat’s son/It was '81"), slušate pesmu iznova u nadi da će vam se otkriti neki trag, koji bi omogućio razumevanje.
Album završava za bend nekarakteristična numera I Think You’re Contra, u kojoj preko eterične podloge Koening raščišćava sa zabludama svojim i osobe koju voli ("You wanted good schools and friends with pools/You’re not a Contra"), sa iskrenim priznanjem da je bez obzira na te šminkerske gluposti, oduvek samo nju želeo ("but I just wanted you").
Vampire Weekend su i dalje bezbrižni globtroteri, koji god instrument da im date oni će ga ubaciti na svoj sledeći album. Na momente su dirljivi, a nikad nisu dosadni. Dokaz su da se isplati ići u školu.
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari