Na 31. primerku drugog albuma Daniela Kovača i Jesenjeg orkestra slušamo “muziku šina”
U komentaru pesme Goribora Ko sam? Jarbol Daniel Kovač je svojevremeno na stranicama ovog sajta napisao kako je neophodno da u jednom trenutku zastanemo i vidimo gde smo da bismo shvatili kuda treba da usmerimo dalje svoj život.
Tako nešto se ne događa na njegovom drugom albumu koji potpisuje sa Jesenjim Orkestrom (u ovoj inkarnaciji bend čine: Milan Bjelica, Kralj Čačka, Ivan Čkonjević, Sonja Lončar, Vladan Maksimović, Milica Mitić, Vuk Stevanović, Aleksandar Stojković St...). Na njemu nema zastajkivanja, kao da se sve odigrava u pokretu – pesme i ideje se beleže dok se još nisu potpuno ‘ohladile’, bez preteranog promišljanja i kićenja aranžmana, a stihovi se izgovaraju u zanosu, često na ivici tonaliteta.
Kao i u slučaju Goribora, i ovde se radi o bluesu, samo što sada, u pesmi Razmišljanja u putničkom vozu na liniji Beograd-Novi Sad, pred slušaocem iskrsava figura lutalice, čoveka bez doma i iluzije da tako nešto postoji. Za stihove kao što je “Ne želim da idem nigde/A uvek negde odlazim” se može reći da predstavljaju paradoks, s tim što se ovde može primeniti isto ono što je Daniel rekao za St-a: ne možeš zajebati blues, odnosno život.
Ova “muzika šina” vodi Kovača od uzbudljivog početka (uz Razmišljanja u putničkom vozu, ovaj niz još čine i Srce na pruzi i Poseta), do razrešenja napetosti u sjajnoj Da li je mesec dovoljno čvrst?, u kojoj harmonija i melodija konačno nestaju pred snagom ljudskog glasa i najelementarnijim ritmom.
Sa druge strane, odabrani tempo i temperament autora ostavljaju pojedine pesme bukvalno na nivou skica kojima su potrebni još jedan ili dva dodira da bi bile uobličene i ostvarlie snažniji učinak kod slušaoca. Takva je ciganska balada Opet stižem, sa odličnim varijacijama na gitari, koja zbog svedenog teksta i neubedljive vokalne interpretacije (pre svega korišćenja falseta), ne uspeva do kraja da dobaci do sentimenta karakterističnog za ovaj žanr. I dok na početku albuma ogoljenost u sudaru sa upečatljivim slikama donosi emotivni naboj, pojedinim pesmama u drugom delu isto odelo manje dobro stoji (npr. Stići će jutrom, Nesavršen).
U najgorem slučaju, možete da pomislite da pojedine pesme nisu predstavljene u najboljim verzijama, što se, ruku na srce, često dešava na (kant)autorskim izdanjima.
Treba reći i da Pesme o vozu i mesecu poseduje atmosferu zajedništva koje nije zasnovano na tržišnom interesu ili egu, već na čistoj ljubavi prema kreaciji (basistkinja Repetitora Ana Marija Cupin je autor omota). Prošle godine nije bilo puno izdanja na kojima su autori mogli da se razmahnu, oslobođeni stega koje nameće klasičan bend. Drugi album Daniela Kovača i Jesenjeg orkestra na veoma dobar način ispunjava ovaj prostor.
Povezano:
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari