Peti album dugovečne novosadske fabrike radijskih hitova (šesti ako računate kompilaciju za Hi-Fi centar, sedmi ako ubrojite i živi DVD) skoro da je više interesantan kao fenomen nego kao kolekcija pesama. Skoro, ali ne sasvim!!!
Posle više od deceniju i po diskografske aktivnosti, Atheisti ovim albumom nedvosmisleno pokazuju da je izdavanje ploča jedna skoro obesmišljena rabota u Srbiji. To verovatno niko ne kupuje, a ionako su muzičarima glavni izvori prihoda koncerti na koje ljudi dolaze zato što su videli pesme na JuTjubu, spakovali ih u telefon kada su poslednji put bili kod druga koji se zamajava sa ilegalnim daunlodima, ili nešto još gore.
Dakle, Bukovskim inspirisani Priče matorih pokvarenjaka je prvi album Atheista koji u fizičkom smislu izlazi samo kao limited edition CD, namenjen kolekcionarima, dok ga mase mogu besplatno (i legalno) svući sa sajta benda, sve potpomognuto sponzorskim dilom sa jednom firmom koja proizvodi sportsku opremu.
Ono što je i u svetu još uvek interesantan eksperiment, za domaće uslove – pogotovo što, za razliku od drugih ovdašnjih primera, ovde pričamo o visokopopularnom bendu – je prilično radikalan skok u bolje sutra. Videćemo kako će to proći.
Muzički, takođe, čovek bi pomislio da, neopterećeni zahtevima izdavača, ravničarski pankeri mogu da iskoriste priliku i izbace svoje muzički i tekstualno najambiciozniji album. Međutim, otkad su se brojčano smanjili, Atheist Rap su definitivno batalili zavitlavanje sa krosoverima bilo koje vrste i njihov izraz u novom milenijumu strimlajnovan je u kompaktni pank rok.
Paradoksalno, dakle, iako Ateisti de fakto i pišu i sviraju bolje u poslednjih nekoliko godina, njihova muzika je konceptualno manje interesantna i ima manje potencijala da privuče široke narodne mase onako kako su to mogli da učine hitovi iz prve faze karijere.
No, to nije negativno samo po sebi i za bend koji radi već 20 godina, novi album sadrži sasvim dovoljno zdrave muzike da 37 minuta, koliko traje, ne deluje kao bačeno vreme. Ne da biste to pogodili slušajući ga od početka: prvih nekoliko pesama/skečeva su umereno (ne)zanimljivi komadi panonskog humora i pešačkog panka na sigurnoj i pomalo ustajaloj transverzali NOFX-Hard Ons, i ako je ijedan album u poslednje vreme sebi pravio lošu uslugu lošim rasporedom pesama, to je ovaj.
Stvari se značajno popravljaju kako minutaža odmiče, pa preko politički intonirane Takav je život, stižemo i do punokrvnih, mesnatih hitova poput Spritzerboyz!, Uprava-napolje! i epske Samo droga državu spasava. Ateisti tokom celog albuma demonstriraju sigurnost u rukovanju atmosferom, stamene ritmove i ubedljivo višeglasno pevanje, ali ovaj trio pesama kao da na najbolji način izražava suštinu njihove kolektivne duše.
Dakle, u najboljim momentima ovog albuma, novosadska petorka izlazi iz okvira fabrički pravljenog melodičnog panka i obogaćuje ga zanimljivim gitarskim radom, humor postaje nenametljiviji (Spritzerboyz! sa svojim alanfordovskim šmekom), a politika ličnija, ogorčenija i u krajnjem ishodu zrela onako kako i treba da bude kod ljudi sa njihovim stažom.
Utoliko je problematičnije da ovako kratka ploča ima i nekoliko nesumnjivih filera, ali Ateisti su njome isporučili kvalitetan zvuk – istina bez potencijala da uđe u prvu ligu srpskog mejnstrima ali to svakako nije ni bila ambicija – i bar tri pesme koje zaslužuju slušanje, razmišljanje i pamćenje.
Sasvim dovoljno.
Povezano:
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Pomocni (gost)
| 13.01.2010. 13.26.11
"Ne bi bilo fer" - TOTALNA autobiografija!!!! Hvala stari, dobri Atheisti!
-
gvido pasternjak (gost)
| 13.01.2010. 15.15.57
transfer neprijatnosti. visestruki.
-
rodrigez (gost)
| 13.01.2010. 21.19.34
Apsolutno svaka recenica u ovoj recenziji je na mestu. Bravo za zapazanja! Mozda cak i malo previsoka ocena za album sa dve i po dobre pesme
-
1.5v (gost)
| 13.01.2010. 22.21.13
sto su deblji sve su losiji
-
dr (gost)
| 14.01.2010. 14.05.45
Solidan album. Odlicne gitare. Nema ociglednih hitova, ali je ujednacen. Atheisti su onaj deo scene (Brejkersi, Block Out, Bjesovi, Supernaut, Petrol, Repetitor...)koji predstavlja bendove koji nisu samo trenutni projekat svugde prisutnih muzicara, a ni deo mainstreama (Bajaga, Van Gogh, Darkvudi...) i super je dok postoje.
-
tozzinjo (gost)
| 15.01.2010. 02.27.02
oke album. mada, njihova snaga lezi u fantasticnim live nastupima. za novu godinu u ns su pojeli sve ostale. ni kud idijoti, kao zanrovski slicni, nisu imali tu harizmu na bini...ni ritam nereda kao jos jedan kul bend na domacem terenu, nije izazvao tu ludnicu...
-
alex (gost)
| 15.01.2010. 06.53.09
prejake gitare,pretanki vokali.omot albuma,kao obogaceni prvi reizdani guttermoutha.sto se nove godine i trga tice pa atheisti i jesu odlicni za takva slavlja...mada su svirali istim redosledom pesme kao i par dana ranije u vinkovcima...a kud idijoti su tezgu mogli slobodno zavrsiti sa mi smo ovdje samo zbog para...
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.