Julian u ranim 30-im ne sumnja da će u pakao otići u kožnjaku
U poslednjih nekoliko godina postalo je uobičajeno da lideri bendova prave uspešne i manje uspešne solo albume u pauzama između dva izdanja matičnih bendova. Najpoznatiji primeri su Julian Plenti (Interpol) i Jenny Lewis (Rilo Kiley).
Sa druge strane, od poslednjeg albuma First Impressions Of Earth (2006) na ovamo, gotovo svi članovi Strokesa su objavili solo albume ili već neke off projekate. Za sada je jedini izuzetak Nick Valensi. Niz je započeo Albert Hammond Jr, koji je u međuvremenu izdao čak dva solo albuma, od kojih je drugi više nego mlak. Toliko mlak, da mu nije pomoglo čak ni to to što je negde u to doba izlazio sa najaktuelnijom svetskom manekenkom.
Zatim su još dva člana Strokesa objavila albume. Prvo je Fab Moretti (pola Brazilac pola Italijan) zajedno sa devojkom Binki Shapiro i jednim autentičnim Brazilcem, čije ime je Rodrigo Amarante, oformio sastav Little Joy, koji je krajem 2008. izdao veoma prijemčiv i topao album. I na kraju, u januaru ove godine, pod imenom Nickel Eye, Nikolai Fraiture je objavio The Time Of The Assasins, pristojan gitarski album.
A onda je došao red na Juliana, onog glavnog u kožnoj jakni koji je potpisao većinu pesama benda. U poslednjih nekoliko godina postavio je visoke standarde saradnjom sa Pharellom i Santigold u pesmi My Drive Tru, te gostovanjem na Little Girl sa albuma koji su zajednički potpisali Danger Mouse i Sparklehouse. Naravno da smo od njega očekivali najviše.
Na omotu nas dočekuje zaista prolepšani (zbogom problematičnoj koži) Julian u ranim 30-im, sa kućnim ljubimcem, retro gramofonom i sintisajzerima koji najavljuju preovlađujući zvuk, dok se sam album ambicizno zove po knjizi Oscara Wildea.
I tu se ambicije ne završavaju... Od početka do kraja, Julian se mrzovoljno šeta kroz muzičke žanrove koje tumači na svoj način. Tako je, na primer, Ludow St. „country“, ali na Casablancasov način, lamentiranje nad time šta je njujorški Lower East Side postao, dok 4 Chordes Of The Apocalipse zvuči kao dosta čudna, na trenutke nespretna, ali ne i neslušljiva soul pesma.
U prvom singlu, 11th Dimension, Casablancas objavljuje da je oduvek bio previše kul za rukovanja ("I just nod, I've never been so good at shaking hands"), te da iz njega muzika prosto izlazi ("Oh I got music, coming outta my hands and feet and kisses"). Takođe, uspeva da napravi pravi plesni hit. Ovaj put sa puno sintisajzera.
Left And Right In The Dark nastavlja u sličnom ritmu. Nešto je manje plesna, ali je i dalje puna sintisajzera i podseća na 80-te. Sa druge strane, Out Of Blue zvuči kao logičan nastavak neke od Strokes pesama - po tematici je nastavak On The Other Side, a po svemu drugom kao da je pobegla sa drugog albuma Strokesa. U ovoj pesmi imamo priliku da čujemo stihove: "I know I'm going to hell in a leather jacket/But at least I'll be in another world while you're pissing on my casket".
Zaista nije važno šta mislite o Julianu, on će uvek biti više kul od vas.
A kada ste toliko kul, onda stvarno možete da radite šta god hoćete. Da pravite pesme koje skoro sve redom traju preko pet minuta, da eksperimentišete sa žanrovima iako je očigledno da vas oni ne zanimaju, i da nastavite da se derete umesto da pevate.
To je sasvim u redu, ali onda morate da budete spremni i na polovičan rezultat. A druga polovina albuma je očigledno slabija od prve. Prosto niste sigurni da li je to do mrzovolje kao koncepta, ili je Julian ove pesme pravio preko... nitne.
Nije da je Phrazes For The Young loš album, ali stvar je u tome da su The Strokes (bili) zaista uzbuljiv bend, i da nismo očekivali ništa manje od solo pokušaja frontmena. A Phrazes For The Young nije uzbudljiv.
Samo je povremeno zabavan i jako mrzovoljan.
Povezano:
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari