(B92)
Deveta epizoda iz serijala predstavljanja tekuće klupske produkcije, kod nas i u svetu
Pre skoro 10 godina, neko je iz šale, za srećnu novu 2000-u, radiju B92 (koji je tih godina opstajao na rubu zabrane) poželeo da u sledećih godinu dana dobije svoj televizijski kanal. Tada je to shvaćeno kao šala, ali bogme se obistinilo. I tako se B92 iz onoga što sam tada, kao ostrašćeni tinejdžer, doživaljavao kao vrlo kul andergraund pokret, brzo pretvorio u jednog od najmoćnijih skulptora trendova u „urbanom“ političkom, vizuelnom, pa i muzičkom ukusu u celoj Srbiji.
Revolucionarni duh je ustupio mesto agresivnom marketingu, koji je morao da popuni budžetsku rupu nastalu nakon promena.
Na svu sreću, promene su se nešto manje osetile na radiju nego na mlađoj i popularnijoj medijskoj inkarnaciji ovog medija, barem što se „zabavnog“ dela programa tiče. Jer, iako je uobičajeni izbor muzike postajao sve nezanimljiviji, održale su se zanimljive autorske emisije, a jedna od njih je i Stereo Freeze Vlade Janjića. Sa njom je opstao i godišnji serijal Belgrade Coffee Shop, koji je uz nju usko vezan, te je od svog nastanka 2000. godine do danas održao kontinuitet i određeno dostojanstvo.
Ovogodišnje izdanje je pre svega okrenuto house zvuku i određenom minimal obrascu koji vrlo brzo pokazuje neprilagođenost kućnom, nepozadinskom konzumiranju, osim ukoliko niste najtvrdokorniji fan. Iz ovog obrasca iskače Pimp Jackson Is Talkin' Now!!! čiji naslov otprilike sumira prvu polovinu ove šestominutne kompozicije. Ostatak je ipak - kvalitetan minimal, ništa više, ali ni manje.
Serenity (Soundstream's Dusty Machine Mix) (Prosumer & Murat Tepeli) je nešto inteligentnija a takođe i dovoljno prijemčiva formom. Smireni muški vokal s vremena na vrema unosi pop element, vibrirajući semplovi su tu radi istočnjačke misterioznosti, a poliritmija u koju tonovi raštrkani po drugom delu pesme ulaze sa poslovično jednoličnim basom i bubnjem, unosi prekopotrebnu novinu tako da pažnja ostaje prikovana.
Ipak, verovatno najupečatljivija, i za našu publiku najbitnija je Ljubav Marka Nastića (sada. Fatboy Jr-a), inače jedna od najmanje zanimljjivih numera sa njegovog novog albuma (Music For The People). Zvučnim imenom Džonija Rackovića i njegovom recitacijom o ljubavi i starenju začinjena je inače prilično neinventivna i dosadna pesma. Iako to u Rackovićevom slučaju nije bilo neophodno, glas je izdeformisan kako bi se svaka prvobitna emocija prevrnula ili isterala iz stihova Vjekoslava Majera - što je skoro u potpunosti uspelo. Ali, ako se ciljalo na neku inteligentniju ironiju, cilj je, na žalost, skroz na skroz promašen.
Avaj, kako godine prolaze, celoj zamisli Belgrade Coffee Shopa sve više manjka jasniji koncept. Problem je u tome što nekadašnja ideja da se na ovom serijalu pre svega predstave domaći producenti i projekti, poslednjih godina sve više ustupa mesto mešavini raznih stranih numera više ili manje znanih autora, uz po koji domaći doprinos. Nemam ništa protiv, ali niz traka bez posebne ideje koja bi iza njih stajala ili objedinjujuće tematike može se onda makar predstaviti kao mixtape, umesto kao obična kompilacija, čime bi izdanje dobilo na atraktivnosti i značaju.
Ovako kako sada stvari stoje, Belgrade Coffee Shop predstavlja jedva malo više od putokaza ka nekolicini muzičara za koje možda niste čuli, te vam skraćuje pretragu na internetu (ukoliko vam je ukus sličan Janjićevom). Naravno, postoji i druga upotreba - kao jednostavan izbor za pozadinsku muziku u urbanim gradskim kafićima.
Povezano:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
djeff (gost)
| 24.12.2009. 17.02.13
Na koju foru je Ljubav dosadna?
A slazem se da je izgubio smisao kofisop.. bacio sam pare na kolekciju stranih manje/vise poznatih pesama od kojih vec pola imam na kompu.
-
bgcs9 (gost)
| 25.12.2009. 01.16.49
što su ružni ovi tabani. a ja pritom imam foot fetish.
-
DicaVla TicaBA (gost)
| 25.12.2009. 11.53.47
Od kad se tu malo vise umesao berlinski uticaj u beogradsku pricu, potpuno je ova kompilacija izgubila na kvalitetu pa i smislu koji u neku ruku u zadnjih par godina pokusava da se popuni sa stranim izvodjacima poput Miss Kittin, Onur Ozer, Loco Dice i iz godine u godinu ih je sve vise. To dovoljno i govori i o situaciji na sceni, a i o tome kako ova kompilacija gubi smisao u nazivu jer stvarno bas i ne znam da je i jedno od tih imena vezano nesto za Beograd i ne znam na koji nacin ga reprezentuje a i opet te su stvari uglavnom i nalaze na albumima tih izvodjaca, gore pomenuta Pimp Jackson i sl. te opet nisu nipocemu ekskluzivna i kad bi barem na taj nacin dala toj kompilaciji vecu dozu autenticnosti i originalnosti u tom smislu! Doduse ni domaci umetnici se nesto ne trude da nas iznenade vec duze vreme, te imamo uglavnom blede kopije berlinskog zvuka. Moja predvidjanja da ce u nekom buducem periodu na neki nacin kompilacija moci da se povrati i mozda bude nalik nekim starijim izdanjima ako se upliva malo u vise u neke deep house vode koje polako jacaju a to mozemo videti i na jednom od aktuelnijih web magazina zvanog Resident Advisor koji ga neizmerno dize iz "dubine" u visine!
-
J-Trolle (gost)
| 25.12.2009. 18.34.18
Problem je što su autori ovog žanra uglavnom totalno muzički neobrazovani i misle da je dovoljno da malo provrte knobove u reason-u ili fruity loops-u, da copy/paste-uju jedan ili dva takta u nedogled, ubiju dinamiku kompresorom i limiterom da bi zvučali što glasnije... A od muzičkih instrumenata eventualno znaju da sviraju "Na kraj sela žuta kuća" na svojoj plastičnoj klavijaturi od 2 oktave. Je*eš obrazovanje, bitno je da gruva bas, tebra!
E, onda dobijamo ovakvu anti-muziku, pogodnu jedino za kafiće, klubove i za kola... gde je niko zapravo ni sluša sa više od 5% pažnje.
-
BGknight (gost)
| 04.01.2010. 11.41.01
@J-Trolle; Godinama nisam procitao ovako dobru definiciju domace muzicke scene. Svaka cast za preciznost i sustinu:)
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.