Serijal “najboljeg iz beogradskog elektronskog podzemlja” već sedam godina predstavlja jedini uvid u najzanimljivija ostvarenja srpske, mahom prestoničke klupske muzičke produkcije. Pored usredsređenosti na žanrovska meandriranja na sceni, u poslednje vreme se pribeglo strategiji saradnje sa autorima iz “ostatka sveta”
Selektor Vladimir Janjić (B92) je za ovu sezonu odabrao 13 numera koje čine prilično skladnu celinu i mogu se bez većih poteškoća konzumirati u različitim situacijama – kako kod kuće u fotelji, tako i u klupskom okruženju. Na novom izdanju dominira house zvuk u različitim varijantama i varijetetima, što je, uostalom, bio slučaj i prethodnih par godina.
Sedmi po redu domaći presek klupskog zvuka otvara Spržna Marka Milosavljevića, najmlađeg člana postave ranije poznate pod imenom Teenage Techno Punks, najboljeg mladog srpskog DJ-a i veoma perspektivnog producenta. Spržna je šestominutna ambijent-tema čije hipnotičko treperenje ima čudno sugestivan kvalitet. Ako praelementi ikako zvuče, onda zvuče ovako. Radi se o idealnoj muzičkoj podlozi za film o nastanku sunčevog sistema. No, vratimo se zemaljskim stvarima.
Granice drage nam majčice Srbije su, barem formalno, na ovoj kompilaciji probijene trojako. Tu su, pre svega, Bechari, zagrebački duo u sastavu Home Boy i DJ Sergej sa etikete Home Made Electronica, koji isporučuju šašavu i očaravajuću nu disco temu Štikla. Reč je o fetišističkoj clubbing fantaziji preskriptivnog karaktera, u kojoj trans-jugoslovenski gradski kicoš afektiranim glasom izgovara/zapoveda:
Teasing the crowd,
Making them scream loud,
Hajde, mala, ne šizi,
Gledaj kako ritam klizi,
Samo, mala, piči,
Lomi, lomi štiklu.
Drugi iskorak van naših granica je remiks gorepomenute teme
Spržna braće Andija i Hannesa Teichmanna, DJ/producentskog dua iz Nemačke bliskog etiketi Kompakt, jednoj od najznačajnijih na svetskoj klupskoj sceni. Oni time simbolički „vraćaju uslugu”, i odaju počast Marku Milosavljeviću koji je prošle godine učestvovao na
prethodnom izdanju sa svojim remiksom Andija Teichmanna.
Služeći se besprekornom logikom, Teichmanni prevode Milosavljevićev ambijent u deep house mutant, u kojem element slučajnosti, izbegavanje repeticije, narušavanje uobičajenog toka i strukture pesme imaju glavnu ulogu. Moglo bi se reći da je u pitanju diskretni hommage IDM-u.
Sledeća u nizu je saradnja Marka Nastića & Billy Nastyja, veterana britanske techno scene, koji pod naslovom Bordel, u ruhu sočnog tech-housea, isporučuju dnevnu dozu klupske raskalašnosti/lakomislenosti. Iako slabija od ostalih ne-strogo-domaćih proizvoda na kompilaciji, zbog svoje pomalo dosadne repetitivnosti i nerazrađenosti, ova saradnja pre svega ilustruje Nastićevu etabliranost na svetskoj techno sceni.
Bon Apetit, čiji je autor Droog, je sporopulsirajuća deep house tema prekrivena slojem fine patine. Diskretno i minuciozno su ključne reči u opisu ovog retro (u najboljem smislu te reči) house ostvarenja.
L4 Theory Vladimira Mačara je nastala u najboljoj tradiciji minimal sazvučja (videti pod: etiketa Minus). U Srbiji su se retko kad mogle čuti suvisle interpretacije globalnih muzičkih trendova, što minimal svakako predstavlja u ne-mainstream plesnoj muzici. Međutim, L4 Theory više nego uspešno izmiče “principu” traljavih pokušaja u tom pravcu. Bilo da se radi o izboru zvukova (ili izboru udaraca, ako vam je draža teniska terminologija), strukturi, dramaturgiji, doslednosti, pa čak i tehničkim aspektima produkcije, ova pesma dostiže visoke standarde žanra.
Četiri pesme (Spržna, Spržna Gebrüder Teichmann Remix, Štikla i L4 Theory) koje odskaču od proseka su po svim merilima dovoljne da se postojanje jedne kompilacije opravda, i više od toga. Belgrade Coffee Shop 7 predstavlja mali, ali bitan kvalitativni skok u odnosu na prethodnih par izdanja iz serijala, koji značajno proširuje vidike i svedoči o tome da ovdašnja elektronska klupska produkcija ima perspektivu.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.