Ako je iko pomislio da su Spenceru Krugu vukovi važniji od zalazaka sunca...
Dve zverke u istom timu nisu retka pojava – Kaka i Ronaldo u Real Madridu, Pacino i De Niro u Vrelini, Era Ojdanić i Milić Vukašinović u kući Velikog Brata... Ali, dobro je poznata stvar da zvezde često imaju poteškoće da u takvom društvu iskažu svoj individualni kvalitet u punom sjaju.
Dan Boeckner i Spencer Krug nisu imali tih problema u zajedničkoj muzičkoj kreaciji Wolf Parade, jer su oba albuma koja su pod tim imenom izdali kreativno i izvedbeno prevazilazili materijale koje su objavljivali u mnogobrojnim projektima. Sunset Rubdown je, međutim, godinama postajao sve ozbiljnije Krugovo uporište, koje se izdanjima Shut Up I Am Dreaming (2006) i, naročito, Random Spirit Lover (2007) ustoličilo kao njegova najambicioznija inkarnacija.
Dragonslayer donosi najizraženiji pop momenat u dosadašnjoj karijeri montrealske petorke, koji stvara savršenu protivtežu Krugovom arty komponovanju i bajkovitom pripovedanju. Dok je u prošlosti Sunset Rubdown umeo da zvuči izuzetno zahtevno, haotično i na trenutke zamorno, Dragonslayer, uprkos svojoj kompleksnoj strukturi, postaje momentalno pristupačan i deluje prekratko.
To ne znači da je Spencer nešto drastično promenio u svom pristupu, jer je Dragonslayer, i pored toga što je nešto više gitarski orijentisan i prizemnije produciran, Sunset Rubdown u srži. Jedino što je ovoga puta slušaocu jednostavnije da se inicijalno poveže s prepoznatljivom čudnovatom kombinacijom bouvijevskog glama i neo psihodelije sa elementima prog drame, bez potrebe da se napreže ne bi li posvedočio još jednom Krugovom autorskom trijumfu.
Ipak, ne postoji mogućnost da pitkost Dragonslayera naiđe na otpor kod starijih fanova, budući da vek trajanja ploče ni na koji način nije umanjen. Iza prijatnih melodija i katkad neočekivano plesnih ritmova (posebno u prvom singlu Idiot Heart) krije se pregršt sitnih detalja i zamaskiranih šrafura koje se svakim narednim preslušavanjem iskazuju kroz nekonvencionalne strukture pesama i koje uz ingeniozne tekstove čine album dovoljno atraktivnim i za protivnike prvoloptaških tonova.
Na kraju svega, radi se o dobro poznatom Krugovom senzibilitetu i njegovom neiscrpnom izvoru inspiracije; o veštini da i najprostiji rif pretvori u simfoniju, neku infantilnu melodiju načini ozbiljnom ili vam jednom rečenicom promeni dan.
Dragonslayer ne donosi samo novu potvrdu njegove umetničke vrednosti, već konačno pozicionira Sunset Rubdown rame uz Wolf Parade kao najznačajniji montrealski produkt u post-Arcade Fire dobu.
Rock’n’roll Spencera Kruga svakom novom notom i stihom postaje sve fascinantniji mikrokosmos.
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari