Everything Goes Wrong

Objavivši u kratkom vremenskom periodu mnoštvo singlova i EP izdanja, Vivian Girls su uspele da skrenu pažnju na sebe. Kratkim, bučnim i melodičnim pesmama, osvojile su koledž radio stanice, a njihov prvi album, čiji inicijalni tiraž (doduše ne baš veliki) je, bez mnogo reklama rasprodat u roku od 10 dana, uvrstio ih je među najperspektivnije mlade bendove.  

Jednostavnost je ključna reč koja opisuje zvuk Vivian Girls. Struktura pesama je ogoljena do suštine, a žestok tempo doprinosi da njihova dužina obično ne prebacuje dva minuta. Ovakva ekonomičnost podseća delimično na ono što su Wire radili na svojim prvim albumima.

Vivian Girls imaju energičnost, ne štede instrumente, tako da zvuče sirovo i potpuno nezainteresovano kada su u pitanju vrednosti visoke produkcije ili bilo kakva stilizacija. Sa druge strane, njihove pesme imaju sofisticiranost, tako da se kroz gustu šumu distorzije i reverba probijaju melodije i vokalne harmonije. Sve skupa, bend zvuči kao ubrani, distorzirani i u reverb utopljeni ženski pop bend iz ’60-ih.

U drugačijim aranžmanima, ove pesme bi u većoj meri pokazale svoje pop lice. Međutim, Vivian Girls to ne zanima. One ih zaodevaju u shitgaze garažno ruho.  

Ljubavno ispovedni ton u songwriterskom maniru stvara intimu uprkos punk intezitetu izvedbe. To je ono što bend čini prepoznatljivim – predstavljanje osećanja, nečega što treba da se podeli sa nekim, nečeg možda bitnog što nagriza jedinku iznutra, ali tako da to bude na granici čujnosti. 

Album se konzistentno drži iste forme, ali ova monolitnost ne smeta previše, pošto album ne traje dugo. Isto tako, nijedna pesma se ne izdvaja, tako da se za Everything Goes Wrong može reći da je „ravan“ album. Najveći kontrasti se dobijaju razlikama u tempu, dok zvuk sve vreme ostaje isti, kao da je album snimljen uživo. U tom smislu, nedostaju bar male razlike od pesme do pesme kako bi se dodatno potcrtale.

Glasovi su, recimo, podjedanko tihi sve vreme i čuju se kao da dolaze iz daljine, što je šteta za sporije i melodičnije pesme, u kojima bučna gitara jednostavno ne dozvoljava drugim instrumentima i glasovima da se istaknu. Ponegde ovo rešenje, sa jedva razaznatljivim pevanjem, stvara utisak čežnje i samoće, ali drugde jednostavno nedostaje drugačiji tretman kako ne bi sve zvučalo kao tonska proba.

Pesme na Everything Goes Wrong su ujednačenog kvaliteta, a melanholični ton koji preovladava, a čiji sadržaj se naslućuje iza buke, podseća na ono što su nekada radili Hüsker Dü, spajajući energiju i emociju.

Vivian Girls uspevaju da zvuče sveže, čemu doprinose upotreba reverba (videti pod Abe Vigoda), ukrštanje noisea i popa, te povratak lo-fi produkcije. U tom smislu, insistiranje na monolitnosti se može za čas pretvoriti u prednost, u zavisnosti od toga šta tražite i očekujete od jednog albuma i koji zvuk volite.

Povezano:

• Vivian Girls, recenzija albuma (2008)

Audio:

• MySpace