Deveti album doajena popa odiše zrelošću, kompetencijom i istančanim synth senzibilitetom
Bar do pre neki dan, kad je Michael Jackson umro i odjednom ponovo postao car, pretposlednja decenija prošlog veka uživala je ugled najgoreg perioda u istoriji mainstreama. Međutim, iako je frizure i odeću tadašnjih pop zvezda zaista teško razumeti, neki od bendova o čijim su članovima masovno sanjarile (takođe upitno stilizovane) tinejdžerke stvarali su muziku sa kojom se vredi upoznati.
Kad je decenija minula, neki od njih snalazili su se bolje (u prvom redu Depeche Mode, koji su u prvoj polovini 90-ih dobro proradili rock’n’roll, a danas, iako su ponekad predmet grubog precenjivanja, zasluženo uživaju ugled majstora electro-organskih sazvučja), neki manje dobro (nažalost, takav je slučaj sa Duran Duran kojima, iako super izgledaju, i izvrsno zvuče uživo, u studiju već dugo slabo polaze za rukom i hitovi i umetnost, iako teže i jednom i drugom)...
Trojac iz Norveške a-ha je posebna priča.
Pored toga što popularnost današnjih mladića i devojaka sa sintisajzerima upućuje na (pre)ispitavanje ranih radova benda, i noviji albumi a-ha su vredni pažnje. Prethodni Analogue (2005), recimo, sadrži nekoliko vrhunskih pop rock pesama.
Foot of the Mountain, pak, većim delom pravi otklon od takvog, bendovsko-rasviranog ugođaja, i bezmalo restartuje grupu u synthpop modu. Hir, hrabra art odluka ili mudar trendovski potez? Retro ili futurizam?
Pa, niti se ove stvari međusobno isključuju, niti je to sve zapravo puno važno. Poenta je u tome što je album veoma dobar.
Ni u svirci, ni u stihovima, a-ha se ne prave da su mlađi nego što jesu. Nekadašnji idoli populacije lišene iskustva dugogodišnjeg svakodnevnog vezivanja svojih pertli danas elokventno govore o potrebama istinski odraslih.
Naslovni prvi singl zapravo je najmanje tipična pesma na albumu, koji, nošen izvanrednom sinergijom songwritinga, izvođenja i produkcije, anatomiju svoje osobene melanholije mapira uglavnom kroz široke, pulsirajuće synth pejzaže i komunicira prvenstveno kroz zvučanje: prijatno hladno i osvežavajuće čisto.
Morten Harket, jedan od najboljih pevača u istoriji popa, dosledno blista u ovoj kolekciji pesama autora-svirača Paula Waaktaar-Savoya i Magnea Furuholmena.
Teško da ćete ove sezone naći puno omladinki koje ovog trećeg odmila zovu Mags, ali to ne znači da je Foot of the Mountain preporučljiv samo domaćicama, domaćinima i poslovnim ljudima oba pola, iako će ga verovatno najbolje razumeti oni koji su život skapirali kao ozbiljnu stvar koja se najbolje konzumira hladne glave i punog srca.
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari