Popboks - A-HA - Foot of the Mountain [s2]
Gledate arhiviranu verziju Popboksa
Popboks - web magazin za popularnu kulturu

Albumi · 27.08.2009. 12:24 · 15

A-HA

Foot of the Mountain

(Universal)

Deveti album doajena popa odiše zrelošću, kompetencijom i istančanim synth senzibilitetom

Marko Artuković

Ocena:
7


7/10
 

Bar do pre neki dan, kad je Michael Jackson umro i odjednom ponovo postao car, pretposlednja decenija prošlog veka uživala je ugled najgoreg perioda u istoriji mainstreama. Međutim, iako je frizure i odeću tadašnjih pop zvezda zaista teško razumeti, neki od bendova o čijim su članovima masovno sanjarile (takođe upitno stilizovane) tinejdžerke stvarali su muziku sa kojom se vredi upoznati.

A-HAKad je decenija minula, neki od njih snalazili su se bolje (u prvom redu Depeche Mode, koji su u prvoj polovini 90-ih dobro proradili rock’n’roll, a danas, iako su ponekad predmet grubog precenjivanja, zasluženo uživaju ugled majstora electro-organskih sazvučja), neki manje dobro (nažalost, takav je slučaj sa Duran Duran kojima, iako super izgledaju, i izvrsno zvuče uživo, u studiju već dugo slabo polaze za rukom i hitovi i umetnost, iako teže i jednom i drugom)...

Trojac iz Norveške a-ha je posebna priča.

Pored toga što popularnost današnjih mladića i devojaka sa sintisajzerima upućuje na (pre)ispitavanje ranih radova benda, i noviji albumi a-ha su vredni pažnje. Prethodni Analogue (2005), recimo, sadrži nekoliko vrhunskih pop rock pesama.

Foot of the Mountain, pak, većim delom pravi otklon od takvog, bendovsko-rasviranog ugođaja, i bezmalo restartuje grupu u synthpop modu. Hir, hrabra art odluka ili mudar trendovski potez? Retro ili futurizam?

Pa, niti se ove stvari međusobno isključuju, niti je to sve zapravo puno važno. Poenta je u tome što je album veoma dobar.

Ni u svirci, ni u stihovima, a-ha se ne prave da su mlađi nego što jesu. Nekadašnji idoli populacije lišene iskustva dugogodišnjeg svakodnevnog vezivanja svojih pertli danas elokventno govore o potrebama istinski odraslih.

Naslovni prvi singl zapravo je najmanje tipična pesma na albumu, koji, nošen izvanrednom sinergijom songwritinga, izvođenja i produkcije, anatomiju svoje osobene melanholije mapira uglavnom kroz široke, pulsirajuće synth pejzaže i komunicira prvenstveno kroz zvučanje: prijatno hladno i osvežavajuće čisto.

Morten Harket, jedan od najboljih pevača u istoriji popa, dosledno blista u ovoj kolekciji pesama autora-svirača Paula Waaktaar-Savoya i Magnea Furuholmena.

Teško da ćete ove sezone naći puno omladinki koje ovog trećeg odmila zovu Mags, ali to ne znači da je Foot of the Mountain preporučljiv samo domaćicama, domaćinima i poslovnim ljudima oba pola, iako će ga verovatno najbolje razumeti oni koji su život skapirali kao ozbiljnu stvar koja se najbolje konzumira hladne glave i punog srca.

Audio:



Komentari

  • Gravatar for Alex
    Alex (gost) | 27.08.2009. 15.00.11
    Nisam verovao da će se ovo recenzirati na Popboksu!? Pa još adekvatno ocenjeno.
  • Gravatar for should the rain fall
    should the rain fall (gost) | 27.08.2009. 16.30.37
    sunac uvek sija na tevevizoru. proslogodisnji solo mortena harketa je kikao ezove.
  • Gravatar for Marko...
    Marko... (gost) | 27.08.2009. 18.45.07
    ...The Great
  • Gravatar for @Alex
    @Alex (gost) | 28.08.2009. 08.19.13
    Kada budes bolje razumeo pop kulturu onda ces razumeti zasto.
  • Gravatar for odlicno
    odlicno (gost) | 28.08.2009. 12.20.46
    nakon Kikija, Warholsa i Gunsa...listi potpuno nebitnih izdanja koje ovaj autor hvali pridruzio se i a-ha. ovi tekstovi su mi vodic sta da ne stavljam u plejer:)
  • Gravatar for Alex
    Alex (gost) | 28.08.2009. 14.16.58
    @@Alex "Kada budes bolje razumeo pop kulturu onda ces razumeti zasto." A razumeš li ti zašto se na nešto obrati pažnja tek kada je ponovo u trendu? Čak i ako je iz "najgoreg perioda u istoriji mainstreama". Imaš moju adresu ovde, pa se javi na časove iz pop kulture.
  • Gravatar for @ Alex
    @ Alex (gost) | 28.08.2009. 16.06.55
    A A-ha su u trendu? Izvini ali meinstrim iz 80. nikako ne moze da bude najgori. Da poznajes meinstrim znao bi da A-ha nikada nisu bili u trendu, osim sa albumom Hunting High And Low. Dakle uci o pop kulturi i pusti da ljudi koji o tome nesto znaju pisu.
  • Gravatar for Alex
    Alex (gost) | 28.08.2009. 23.35.29
    Poštovani anonimni prijatelju u zabludi. Nema mesta ovde dugačkom objašnjavanju, ali očigledno je da si me shvatio totalno pogrešno. Mi u stvari mislimo slično, a ne suprotno, ali ti ne čitaš pažljivo. Ja imam pozitivno mišljenje o A-ha i još pozitivnije o popu 80-ih uopšte. Moja primedba se odnosila na Popboks koji tek sada recenzira A-ha, Simple Minds i sl, u trenutku kada su novi izvođači poput La Roux i Little Boots opet vratili u žižu zvuke 80-ih i rehabilitovali ih pokazujući superiornost u odnosu na dominantan tip komercijalne muziku danas (rnb, hip-hop). Potraži recenzije prethodnih A-ha albuma ili njihove odlične kompilacije, koji su objavljeni od kada Popboks postoji na ovom sajtu i nećeš ih naći, kao ni recenzije prethodnih Simple Mindsa. Nećeš naći ni recenzije poslednjih albuma SIMPLY RED, Abc, Swing Out Sister, Matt Bianco, pa čak i nekih bitnih imena koja su obeležila ne samo 80-e nego mnoge decenije - Paul Simon, Mike Oldfield, Peter Gabriel... Različiti su razlozi za ovo, a po meni, jedan od njih je tipična predrasuda muzičkih kritičara određenih generacija prema muzici jedne epohe, nastala još krajem 80-ih prodorom alternativnog zvuka (koji je obeležio 90-e), kada je sve što je njemu prethodilo, a oličeno je u zvucima komercijalnog (ali sofisticiranog) pop zvuka 80-ih, koji je zahvatao različite žanrove, prezreno i smatramo manje vrednim. Otuda ono "najgori perioda u istoriji mainstreama" što je pod znacima navoda jer je citat iz recenzija gospodina Artukovića, dok je moje mišljenje upravo suprotno - 80-e smatram decenijom u kojoj su komercijalnost i prijemčivost bili praćeni i zavidnim kvalitetom. Što se A-ha tiče bili su "u trendu" od 85.-88., dakle na svoja prva tri albuma, a reč je o bendu koji je jedan od boljih predstavnika tradicije evropskog popa (koji nema previše dodira sa američkom žanrovoma popularne muzike, pre svega sa rockom) i kao takvi su bitni.
  • Gravatar for MarkoIvkovic
    MarkoIvkovic (gost) | 29.08.2009. 08.35.49
    @Alex Bez ljutnje, ali kada bi se ti bavio kritikom, ne bi isao drugacijom logikom od Popboksa, ili bilo kog drugog kriticara. Dakle, optuzujes nekoga da na osnovu vrednosnog suda nesto procenjuje. Sad dolazimo na teren vrednosnog suda, a ja jednsotavno ne vidim da neki drugi casopis, tipa Mojo, Uncut, Wire, Rolling Stone... posebno uzdize u nebesa albume nekog od tih bendova koje si nabrojao, niti u mom okruzenju znam takvu osobu. Po meni, to su bili albumi za bezbriznu zabavu tinejdzera tog doba, i bilo je par odlicnih hitova i nista vise. A tvrditi da je to sad ne znam sta... je preterivanje. Autori koje si pomenuo, gotovo po pravilu objavljuju veoma prosecna ostvarenja - produkcijski savrsena bez mnogo sadrzaja. Ta sintetika ih je i pojela. Ali, to je moje misljenje, mada u njemu nisam usamljen, je l te
  • Gravatar for Alex
    Alex (gost) | 29.08.2009. 16.29.30
    @Marko (deo 1.) Od strane (engleske, prvenstveno) rock kritike je sve i krenulo. Ona je negativno uticala i na muzičku industriju, a na kraju će uništiti i samu sebe jer će časopisi nestati, ali ne zbog interneta, nego zbog nedostatka interesenata za muziku o kojoj pišu. Veličanje alternativne muzike i omalovažavanje kvalitetne komercijalne (što ti reče - tamo neka prosečna zabava za tinejdžere) je sečenje grane na kojoj se sedi. Mase su se, posle 80-ih, okrenule još komercijalnoj i nekvalitetnojoj muzici i umesto sjajnih singlova Swing Out Sister, Sade, Eurythmics, danas dominiraju Britney, Pink, Kelly Clarkson.. Ni Justin nije ono što je Michael bio, a muzika Beyonce je znatno slabija od Diane Ross. Uzmi primer domaće scene. Bajagu, Denis & Denis, Slomljena stakla, Bou, Dina Dvornika nisu zamenili Obojeni program, OPO, DLM, Playboy, Block Out nego Ceca, Karleuša, OK bend, zvezde Granda... To što je rock kritika smatrala da Denis i Denis i Dino Dvornik imaju muziku za bezbrižnu zabavu, a Block Out, Bjesovi i Darkwood Dub onu koja ima dubinu i "umetničku vrednost" nije pomoglo pomenutima - mnogi od pomenutih sastava jedva sastavljaju kraj s krajem, muzikom se bave kao dodatnim poslom, ako nisu raspustili svoje sastave. U međuvremenu klinci hrle u folkoteke na Dženana Lončarevića, a na Popboksu pojedinci reže kad se recenziraju Kiki Lesendrić, Dejan Cukić ili A-ha
  • Gravatar for markoIvkovic
    markoIvkovic (gost) | 29.08.2009. 18.03.02
    @Alex "Ona je negativno uticala i na muzičku industriju"...ovo mi nije jasno. elem, muzika je, sto se tice industrije, a vidim i tebe, konfekcijska stvar, i treba tako da bude (svake sezone ce nam ispostaviti uz sta cemo da igramo i placemo). mene to ne zanima, i znam mnogo ljudi koje to ne zanima. i mislim da treba da krivis beatlese, stonese, zeppeline, nirvanu, pearl jam, r.e.m i jos mnoooogo dobrih bendova za taj, po tebi negativan trend. suvise pridajes znacaja kritici. ne znam sta si slusao 90-ih, verovatno Denis i Denis... super, nastavi (mislim, oni stvarno imaju jedan stvarno dobar singl). usput, jesi li video na sajtu aha koliko mnogo photoshopa treba da bi se ostao mlad?
  • Gravatar for Alex
    Alex (gost) | 29.08.2009. 19.15.46
    @Marko - deo 2. Muzika jednog perioda, na kraju svih krajeva, se ne procenjuje po količini dobrih albuma, kojih uvek ima. Nego po kvalitetu muzike kojom smo okruženi i koja dolazi sa svih strana - sa radija, satelitskih tv stanica, iz prodavnica, restorana, kafića. U tom smislu su 80-e superiorne. Ljudi ne shvataju da je era rock'n' rolla završena. Ne era postojanja rocka (njega će biti i dalje), nego era u kojoj je r'n'r bio najvažniji pop kulturni fenomen. Začeta 50-ih, na vrhuncu 60-ih i ranih 70-ih, era dominacije rocka, posle vrhunca, ide neminovno na dole. New wave i punk ovaj pad samo usporavaju, a pred smrt mu poslednju injekciju ubrizgava grandž početkom 90-ih, ali to je samo trzaj i kraj je tu. Rock kultura više nije dominantna kod omladine, nema taj uticaj i značaj i samo je jedan rukavac od mnogih prisutnih danas. Vreme rocka i buntovništva koje je uz njega išlo je za današnju omladinu stvar generacije njihovih roditelja i nekih malobrojnih vršnjaka. Čemu cela ova priča? Pop muzika postoji od pre rock ere (i danas posle) i ima svoje kriterijume kvaliteta (dobra melodija, aranžman, pevanje itd). Sa razvitkom rocka i prateće kritike uspostavljaju se novi rock kriterijumi, po kojima su bitne stvari - energija, bunt, poruke, ideologija, stav i razne druge ne-muzičke stvari. Ono što je u pre-rock eri bio vrhunski kvalitet, recimo Sinatra (dobre pesme, dobro otpevane, dobra zabava), po rock kriterijumima postaje konfekcija, komercijala, manje vredno, ne-autorski , površno, zabavno (Sinatra nije pevao pesme sa dubokim značenjima, protiv establišmenta, antiratne, nije imao sirovu energiju kao punk, drugi su komponovali za njega, nije bio autor sa stavom...) Pošto ljudi odrasli i vaspitani u eri rock n rolla nisu još izumrli, oni i danas procenjuju stvari po rock merilima što je smešno i deplasirano. Rock vrednosti, iako značajne u jednom periodu, su po estetskim kriterijumima sumnjive. Da li je ideologiji mesto u muzici? Porukama, stavovima? Zar te stvari ne funkcionišu daleko bolje u literaturi i narativnim umetnostima, a ne u muzici? Muzika je stvar emocije koja se postiže muzičkim sredstvima. Po rock kriterijumima loše pevanje i sviranje se tolerišu, ako ima energije, bunta. Nije li bunt u rocku samo otupljivanje bunta. Ko ima nešto protiv vlasti i negativnih pojava u društvu neće baš mnogo doprineti borbi protiv istih ako skače i urla po sceni. Kako bilo, rock epoha je za nama, pa i njegove kriterijume, ideološki obojene i sa estetikom ružnog i izvrnutog, možemo da ostavimo iza nas, kao svojevrsno zastranjenje. A onda ćemo shvatiti da pop muzika i jeste za zabavu, a da se umetnost u popu i rocku ne doseže tako lako i često i da je za to potrebno mnogo više od onoga što pružaju oni koji na Popboksu olako dobijaju najviše ocene. I da Partibrejkersi samo po rock kvazi-kriterijumima mogu da imaju bolji album od Foot of the Mountain (A-Ha) ili TRAFFIC (ABC). Realno nikad! PS. 90-ih sam slušao bukvalno sve što se nalazilo na listama najboljih albuma NME i Melody Makera, ali nisam zaboravljao ni Human League, duran duran ili Tears for Fears.
  • Gravatar for Solaris
    Solaris (gost) | 29.08.2009. 19.16.45
    Kada je rec o vrednosnom sudu,a neko je ovde spomenuo da recimo jedan casopis Rolling Stone posebno ne uzdize u nebesa neke od ovakvih bendova.Da ali kriticari ovog casopisa daju sebi za pravo da ocenuju albume ,a da ih uopste nisu ni slusali,samo se jedan od kriticara ovog casopisa izvinio javno nekom bendu, da u stvari nije ni slusao njihove nove pesme,ali je ipak izneo svoj vrednosni sud o tom albumu.Sa druge strane, kriticari Rolling Stona,uvek daju odlicne ocene gomili istinskih gluposti i to pre svega u vidu nekih blentavih Americkih repera,plavusa r'n'b muzike,Britney Spears,a narocito se isticu opsednuti,besomucni hvalospevi i reklamiranje U2.Casopis Rolling Stone je najobicnije parce zute stampe u kome se prepucavaju jedna trecerazredna tv licnost Hulk Hogan i njegova supruga,oko toga ko je koga prevario i sl.Nadam se samo da Popboks nece spasti na nivo ovog casopisa.
  • Gravatar for markoIvkovic
    markoIvkovic (gost) | 30.08.2009. 09.26.19
    @Alex molim te, prestani da delis lekcije i bolje predji na sajt Vesele 80-te. mislim, tu pricu o smrti rokenrola slusam(0) stalno... i dosta je zabavna. verovatno si uzivao dok si tako razmisljao i sredinom 80-ih, a onda su ti sve pokvarili Neil Young, Nirvana, Pearl Jam, itd. nisi shvatio da se iza brda valjaju Dinosauri, SY itd... stvarno uzas. covece, toliko voleti muzicku industriju, ja to nigde nisam video. kako ne razumes da je za sunovrat mejnstrima kriva upravo ta industrija, koja je htela, prirodno, da napravi vise para jos brze. to je tako logicno i zato je napravljen audio format, i zato se sve survalo. ali ne i po tebi. i stavove koje imas o procenjivanju su krajnje problematicni. trazis da se jedna umetnost ne procenjuje po merilima kojpostoje u drugim umetnostima. mislim, ja stvarno ne znam od cega da krenem ovde. najbolje bi bilo da se nikada nisu dogodili ni Holokaust ni 68 i da mozemo lepo da zivimo u kuli od slonovace i slusamo aha. imaj uvidu sledece: ja nemam omiljeni poriod, mene to ne zanima jer ne slusam na taj nacin muziku (kao sto si mogao da vidis po nabrojanim bendovima), i ja ne tvrdim da su merila koja si nabrojao jedina validna, ali najzanimljivije mi je sto ja to uopste nisam pominjao... hocu reci, sam pokazujes sta ti smeta. znaj da se vreme nikada nece vratiti unazad. a Sinatra je ipak bio samo veliki izvodjac, u krajnjoj liniji dobar pevac... drugi su svirali, komponovali, aranzirali, pisali tekstove... ali, uh, zaneo sam se. znam da ti to volis
  • Gravatar for shadowside
    shadowside (gost) | 09.09.2009. 15.12.03
    Solidan album. Nadam se da ce se neko setiti da ih dovede posto idu na turneju na jesen
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.

NAPOMENA:

Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.

Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.

Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.

Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.

Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.