A Brand You Can Trust

Iako belci u američkom hip-hopu nisu više neka preterana retkost, uvek je zanimljivo videti na koji način se snalaze sa problemom nepripadanja kulturnom nasleđu koje je u jednakoj meri deo ove muzike kao i brejkbitovi ili repovanje.

Neki odlaze toliko daleko u vivisekciji sopstvenog identiteta da slušalac ostaje sleđen onim što čuje (npr.Eminem). Bekpekeri poput Anticon i sličnih indie-punk profila često završavaju u čistoj slobodno-asociranoj poeziji čiji su kulturni kodovi prepoznatljivi zaista tankim slojevima publike. El-P je na besnoj, nadrealističkoj poetici izgradio čitavu Def Jux imperiju...

A onda imamo irsku ekipu iz Bostona House of Pain koja je na žestini i emociji izgradila muzički izraz što je prišao zaista blizu zvuku zajednice, pogađajući blizu autentičnog duha hip-hopa, ako već ne u samo srce ciljne grupe. Nakon razlaza benda, Everlast je imao interesantnu karijeru kombinujući folk/ bluz sa hip-hopom, dok je DJ Lethal počinio neke od najgorih muzičkih zločina ikad sa svojim Limp Bizkit.

La Coka Nostra je ponovno okupljanje House of Pain ekipe: Everlastu i Lethalu se pridružio i stari drugar Danny Boy, a on je u firmu doveo i predstavnika mlađe irske generacije u Bostonu, Slainea (Special Teamz). Bostonsko-irsku postavu ove ekipe popuniće bruklinski reper William Braunstein, poznatiji pod umetničkim imenom Ill Bill kojim je potpisao nebrojene pesme, mikstejpove i albume metalom inspirisanog hip-hopa.

Debi album ove (polu)underground ekipe je, u skladu sa reputacijom članova jedna tvrdo skuvana, nabadačka i napadačka mešavina zapaljivih ritmova i momački grubog repovanja. A Brand You Can Trust je ploča koja svoj ulični kredibilitet uspostavlja drskim pozivanjem na narkotike, konfrontativnim reprazent stihovima i nasiljem koje se jednako često dešava u glavi autora stihova, kao i na ulici. Naravno, ovde se LCN i nalazi u rascepu koji smo gore pominjali: teško je pričati o gengbengovanju, pljački i puškaranju kada niste odrasli u bandi i niste vernom prangijom krčili put kroz život.

Pesme koje je bend napravio pre debi albuma ovaj problem su rešavale odlaskom u prepoznatljivi illbillovski nadrealizam u kome je nasilje dugovalo više godinama slušanja Slayera i gledanja Evil Deada nego ličnom poznavanju rukovanja AK-47icom. No, na A Brand You Can Trust, La Coka Nostra pokušava da nasilju da naturalistički, ubedljiv karakter, ne preterujući sa grafičkim opisima, ali i ne upadajući prečesto u zamku studio-gangsteraja. Uostalom, baršunasto repovanje gostujućeg Snoopa Doggy Dogga u Bang Bang pokazuje koliko je daleko izraz gangstera sa stažom od besa heavy metal gikova.

Ali probavljivo je to. ABYCT isporučuje snažne, himnične pesme čija je energičnost zarazna čak i kada ne kupujete ni njihovu priču ni njihov brend narkotika. S druge strane, uticaji Everlastove rokerske inklinacije zaslužni su za bluzerski intonirane Cousin of Death ili The Stain koje uglavnom (mada ne uvek) ostaju sa prave strane ograde između „pravog“ hip-hopa i „pravog“ popa. Gostovanje Immortal Technique na Nuclear Medicinemen samo potvrđuje da više njujorškog šmeka ovoj muzici može samo da koristi.

DJ Lethal je sa muzičke strane (i uz pomoć Alchemista) obavio možda najbolji posao u životu spajajući ubitačne boom-bap ritmove sa minimalističkim funk lupovima i istovremeno ostavljajući dovoljno mesta za Everlastova folk-blues meditiranja. Zanatski, ovo je izuzetno pažljivo urađena ploča na kojoj je zadah testosterona u dobroj ravnoteži sa elegantnim zvučnim i poetskim gestovima. Ipak, nešto više nadrealističkog ludila u klasičnom Ill Bill stilu (ili barem gostovanje mlađeg mu brata Necroa) pomoglo bi da se smanji utisak kalkulantskog oblikovanja hip-hopa za „ulicu“ koju u svojoj glavi vide samo ljudi koji na ulici nikada nisu bili.

Povezano:

• MySpace