Hands

Nakon raspada novorejverske atrakcije Dead Disco, Victoria Hesketh se sasvim očekivano odlučila da muzičku karijeru nastavi kao samostalni izvođač (uz debelu podršku J. Goddarda iz Hot Chipa).

Nedugo zatim, svi oni koji su (poput mene) naslov njenog prvog solo hita Stuck on Repeat danima sledili kao uputstvo za slušanje same pesme, počeli su da gaje tihu nadu da će debi album Little Boots ponuditi još pesama istog kalibra. To se naravno nije dogodilo.

Ipak, ko uspe da pređe preko ovog neizbežnog razočaranja naići će na solidan pop album koji je savremen u onoj meri u kojoj ga MTV mase ipak mogu progutati. Oni koji naginju „nezavisnijim“ izdanjima ključne zamerke debiju Little Boots biće insistiranje na ispoliranoj i nabudženoj produkciji i korišćenje konzervativnih „sigurica“ rešenja u aranžmanima.

Tako je i sirovi šarm originala Stuck on Repeat i Meddle potpuno napušten u albumskim verzijama. Prvoj su oduzeti divljačka side-chain kompresija, sedmominutno trajanje i karakterističan tretman vokala - cilj je bio da se prilično pitka pesma učini još pitkijom. Što se Meddle tiče, tenori-on i klavir koji su ulivali kakvu-takvu originalnost u inače sasvim običnu pesmu prepustili su vođstvo „moćnom“ savremenom r'n'b tretmanu i uronili ovu numeru među hiljade drugih za koje prvo što pomislimo nakon slušanja jeste 'e pa dobro ga je isproducirao!'. Šteta.

Što se novih pesama tiče, prvi singl New In Town slaže red zavodljivih strofa na red eksplozivnih refrena. Problem je samo što se oni jedva drže jedni za druge uz pomoć klimavih ad hoc prelaza. Ipak, nekoliko slušanja je dovoljno za navikavanje i priznanje da New In Town na kraju ipak uspeva da isporuči taj toliko željeni spontani mladalački entuzijazam (I'm gonna take you out tonight / I'm gonna make you feel alright / I dont have a lot of money but we'll be fine / No, I dont have a penny but I'll show you a real good time). Ipak, lično ću uvek radije poslušati retro plesni remix ove pesme koji su priredili Den Haan, ili mračnu zbrku za koju su zaslužni Golden Finger.

New in Town po ovom pitanju nije izuzetak - album je gotovo sastavljen od hitova koji zaobilaze uvode, strofe tretiraju kao nužne prelaze, i već se u roku od pola minuta bacaju na zarazni refren.

Tako, čitavih sedam početnih sekundi numere Remedy tinja nada da ćemo prisustvovati jednom - pa makar flertu između novog masnog elektra i ispraznog popa, da bi ovaj drugi odmah odneo ubedljivu prevagu. Click pokušava da prati kul i neodoljivu ženstvenost Kyle iz Slow faze, i deluje delimično ubedljivo no ne prelazi granice kopije sa nedovoljno saharina.

U drugom delu albuma dominira proklet decenija plesne muzike koja će po svemu sudeći proganjati svet i kad više ne bude živih svedoka tog vremena. Mathematics bi zvučala odlično da se malo o'ladilo sa brojem instrumenata, a u Hearts Collide Victoria najzad uspeva da poentira u oponašanju Kylie - što rezultuje izvrsnim sanjivo-plesnim komadom.

Najzanimljivija pesma u drugoj polovini albuma je Symmetry, gde glavnu reč vodi Phil Oakey (Human League). Tekst i izvedba ovde u tolikoj meri oponašaju pop iz prošlosti da balansiraju na ivici opasne sprdnje. Pitanje da li je Oakey toga uopšte svestan potpuno je nebitno sve dok je Symmetry upravo zbog toga zabavna slušaocu.

Do duše, isto se može reći i za čitav album. Jedino što nedostaje na omotu diska jeste nalepnica sa natpisom "OVO JE POP MUZIKA", jer je, po svemu sudeći, to bila glavna vodilja pri pravljenju ovog izdanja. Prošli smo kroz kritike popa, kontre popu, sprdnju sa popom i odavno smo ponovo suočeni sa njegovim svesnim prihvatanjem.

To naravno ne znači da je ne-pop muzika na svom kraju, već samo da je njena veza sa popom najzad ušla u stabilnu i zrelu fazu. Little Boots je jedno od potomaka ove plodne veze.