Najzreliji album beogradskog kvarteta i ujedno najbolja ploča 1999. godine izašla 2009.
Domaćoj sceni ne nedostaje bendova sa ženskim članovima. Nije preterano reći da neki od popularnijih sastava Srbije (poput Vrooma ili Intrudera) duguju dosta svog karaktera upečatljivim pevačicama. No, broj bendova u kojima žene imaju vodeće autorske zadatke je drastično manji i ovo je podatak o kome vredi razmišljati u trenucima dokolice kada istražujemo ideje rodne ravnopravnosti u domenu popularne kulture.
Ako o ovakvim stvarima nikada ne razmišljate u trenucima dokolice, onda mora da imate još manje slobodnog vremena od nas.
E-Play je već čitavu deceniju primer benda u kome je pun autorski program na plećima dve žene – Maje Cvetković i Biljane Todorovski – dok su muški članovi izvođači radova. Da li ovo E-Play čini feminističkim bendom ili barem naglašeno ženskim? Odgovor na oba pitanja je negativan.
Biljana i Maja uspešno izbegavaju upadanje u bilo koji od dva moguća klišea: E-Play nije bend koji će slušaocu nametati rodnu politiku ni kroz tekstove ni kroz senzibilitet, ni da bi se konfrontirao ni da bi agitovao. Istovremeno, nema ovde nikakve objektivizacije, nikakve isforsirane seksualizacije članica benda. E-Play svoje bitke ne pokušava da izvojuje na bojnom polju erotskog niti ucenjuje slušaoca bazičnim instinktima.
Drago mi je da smo se upoznali je treći pravi album benda, i do sada najubedljiviji amalgam telesne zavodljivosti plesnog zvuka i odmerene emotivnosti. Ovo drugo je mač sa dve oštrice, jer i u momentima intenzivne melanholije i u momentima najvećeg gneva E-Play zvuče distancirano, kao da su hipnotički slojevi emotivno neutralnog zvuka bitniji od ljudi koji taj zvuk naseljavaju. Nekom će to smetati, a neko će baš u toj uzdržanosti pronaći autonomnu zonu u kojoj na miru može da kontemplira i pleše.
No, i ono prvo je mač sa dve oštrice. E-Play ni na prvom albumu nije zvučao kao da ispisuje nove stranice muzičke istorije, radije utvrđujući pouke drugih autora sa sredine 90-ih. Deset godina kasnije nije preterano posegnuti za epitetom "retro" ako baš želite da budete vickasti.
No, očigledno je da se devojke osećaju udobno u tome što rade, i ovom prilikom biramo da pohvalimo njihovu konzistentnost radije nego da ih kritikujemo što ne jure nove trendove. Drago mi je... je vrhunski izbrušena reinterpretacija drum’n’bass i house gestova u gitarističkom okruženju, bogato garnirana ambijentalnim prilozima, i mada nikako nova po idejama, životnost joj se ne može osporiti.
Štaviše, neke pesme na ovom albumu su punokrvni hitovi s velikom šansom da osvoje publiku koja se ne bavi time u koju fioku šta ide već samo time šta joj se sviđa. U tom smislu, U sumrak je, recimo, svedeno i veoma uspešno čitanje lekcija ostalih iza Darkwood Duba, dok su Sramota i Dobra prilika ubitačni ali kontrolisani ispadi besa.
E-Play disciplinovanost u izvođenju muzike čine svojom velikom prednošću postavljajući se negde na sredinu između opsednutosti mehaničkim/mašinskim i ljudskim/ranjivim. Ovo dobro funkcioniše i umnogome nadoknađuje manjak ambicije da se u tekstovima ode dalje od nekakve zabeleške trenutne emocije autorke.
Dakle, vrlo pažljivo napisan, aranžiran i produciran album sa kvalitetnim gositma (Alek iz Eyesburna, Bane Sunshine u potentoj pesmi Vremeplov kao i Marko Nastić u uspelom remiksu Too Late) koji pritiska svu pravu dugmad i čija vremenska izmeštenost, u krajnjoj liniji, ne bi trebalo da vam smeta. Ipak, ostaje san da će E-Play na narednom albumu sebi dopustiti da muziku gurnu u nekom neočekivanom pravcu, makar joj naneli i nekoliko modrica, a da će muzika, zauzvrat, zaseći u meso, sve do kosti.
Drago mi je... je kao onaj momenat pred buđenje u kome želite da san potraje zauvek... iako znate da je to nemoguće.
Besplatan download: www.exitmusic.tv
Povezano:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari