Premier, RZA, Dre, Muggs, Pete Rock – to su neka od imena za koje odmah čujete ako vas zanima ko pravi dobre rep bitove. Ulogu mladih lavova igraju Pharell, Kanye West... Ukoliko ste čuli za J Dillu, reklo bi se da ste rep sladokusac
James Yancey je rođen 1974. godine u Motor Sitiju, gradu izdavačke kuće Motown i Detroit Pistonsa, između ostalog. U rep igri je bio poznatiji kao Jay Dee ili J Dilla. Radio je bitove za preko deset različitih izvođača, a slavu je sticao kroz rad u matičnoj grupi Slum Village dok se nije uključio u producentski esnaf The Ummah (sa Q Tipom i Ali Shaheed Muhammadom iz A Tribe Called Quest), gde je dalje pekao zanat. Kroz producentski rad sa ovom grupom J Dee je gradio svoju reputaciju, a poznat je i kao tvorac bita za Grammy hit Janet Jackson Got Till It’s Gone.
Zbog komplikacija nastalih usled obolevanja od retkog lupus virusa, preminuo je 2006. godine. Iako je bio jedan od najvećih talenata rep muzike u pravom smislu te reči, iznenadna smrt ga je sprečila da prevaziđe nezahvalan status „omiljenog producenta tvog omiljenog producenta“. Istina, mnogi bi ubili za to da recimo budu omiljeni producent Pete Rocka, no J Dilla je imao mnogo veći potencijal.
Ako se pitate šta ovog čoveka čini tako posebnim i voljenim u striktno muzičkom smislu, to bi bile sledeće: uvo za sempl (J Dilla je zaista bio „kopač“, prava muzička enciklopedija), talenat da od neverovatnih komponenti napravi fenomenalne bitove, i fenomenalan osećaj za odabir bubnjeva.
Odista, Dilla je uvek razumeo tu suštu istinu da dobra, masna rep pesma počiva na masnim bubnjevima, i uvek je mogao da nađe ili prosto sam odsvira ono što traži i da to zaista zvuči puno i oblo. Na onom, nazovi-opšteljudskom planu Dilla je, prema svedočenju prijatelja, bio vedar i drag čovek, čija se ljubav prema repu i muzici uopšte razlivala skoro preko svake pesme koju je snimio. Stoga skoro i da nema ljudi u industriji koji bi rekli bilo šta protiv njega, a to zaista jeste nešto u poslu u kome živite od napadanja drugog.
Legenda kaže da je iza njega ostalo preko sto neobjavljenih snimaka. Za sada J Dilla ima pet oficijalno izdatih albuma, uključujući ovaj, i još barem toliko neoficijalnih, neautorizovanih izdanja koja pokušavaju da ukeširaju malo na slavi ne tako davno preminulog muzičara. Interesantno, J Dilla je stvorio ime u pravom smislu tek nakon smrti, kada je izašao album Donuts, koji je fascinantan uprkos tome što je većina bitova bila nedovršena i na nivou sirovih ideja. Najedanput, svi su želeli da uzmu neki Jay Deejev bit i da bacaju preko njega...
Za novo izdanje pobrinula se Jayeva mama Ma Dukes Yancey, koja je pozvala Petea Rocka da probere stvari i bude DJ tako da album bude koncipiran kao radio-emisija s muzikom Jay Dille. U toj emisiji gostuje čitav bataljon MC-jeva. Tu su Raekwon, Havoc iz Mobb Deepa, Lil Fame iz M.O.P.-a, MF Doom, Black Thought (iz Rootsa), kao i poznatija imena i štićenici iz rodnog Detroita – Danny Brown, Phat Kat i Frank Nitty. Na albumu se pojavljuje i Jay Deejev mlađi brat Illa J.
Naravno, MC-ing na ovakvim albumima nije u fokusu, ali neosporno su se neka od pomenutih imena pokazala; recimo Havoc i Rae na 24K Rap i Phat Kat u Digi Dirt, preko sjajnog bita koji nepogrešivo nosi nalepnicu “Dilla”.
Numere na ovom albumu su, kao i na Donuts, sirove, nedovršene ideje u trajanju od minut-minut i po, gde se može videti Dillina univerzalnost i uvo za sempl, za lup, i smisao da sve to uklopi sjajno preko majstorski aranžiranih perkusija. Kada kažem “univerzalnost”, mislim na Dillinu sposobnost da napravi i mejnstrim hit koji će biti vredan pažnje, kao i na trud da izbegne generičnost masovne proizvodnje (kao Pharell u najboljoj formi), ali i na sposobnost da napravi sjajnu, tvrdu andergraund matricu ili prosto čist eksperimentalni bit koji će biti fanki, recimo Digi Dirt.
Pretpostavljam da slušanje “skica” nije baš po svačijem ukusu, ali ovo je prilika da se priđe bliže kreativnom procesu, posebno pošto su na početku određenih bitova ostale i pesme iz kojih je uzet lup, što daje izvesnu draž muzici. Recimo, mene je fascinirao u pesmi 10,000 Wats.
Jay Stay Paid nam pruža mogućnost da osetimo način rada i razmišljanje jednog od najkreativnijih muzičara koji su ikada dirali sempler u rep muzici.
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari