Pionir 10

“Volim da sviram Goranu, Viktoriji, Sandri, Miri, Mirku, Vladi, Dekeru... i to je to”
Pionir 10, Intervju (2007)

U deceniji koja je za nama videli smo kako su indie bendovi koji korene vuku iz punka i new wavea prodali ogromne tiraže i snimili velike hitove. U skladu sa tim, i muzika koju su svirali pretrpela je promene – naglasak je stavljan na klasičnu pop strukturu, dok su stav i eksperiment završili u drugom planu.

Rezultat je, dakle, bio pridobijanje šire publike, kao i izlazak iz elitizma i samodovoljnosti koji su, barem u komercijalnom smislu, ograničavali prethodne generacije. To svakako predstavlja pozitivan pomak, pošto se ispostavilo da se može istovremeno biti “kul” i “prodavati se”. Međutim, cena je bila primetno gubljenje ljudske topline i obraćanja pojedincu, zbog kojih su pojedini raniji albumi stekli status malih remek-dela skučenih soba na obodima gradskog sivila.

Debi album Pionir 10 istoimenog subotičkog sastava deluje kao da je snimljen u nekom drugom vremenu, ali s temama i energijom dovoljno snažnim da okupiraju pažnju slušaoca i 2009. godine. Staromodan i savremen istovremeno, on se nadovezuje na ploče Lune i La Strade, čije pominjanje je neizbežno ukoliko se na plastičan način želi pojasniti ugođaj koji Subotičani pružaju.

Dobro poznata tekstura (new wave, uz poneki moderan dodatak) u njihovom slučaju nije linija manjeg otpora (odnosno puka želja za popularnošću), već predstavlja jezik na kome mogu da razmišljaju i govore o sebi i svetu koji ih okružuje, što je glavni poriv iz kog nastaje njihova muzika.

Ukoliko niste bili u Subotici, obavezno je posetite. Međutim, za bliže upoznavanje (sub)kulturnih tokova grada koji se u jednom trenutku zvao Marija-tereziopolis, kao i za razumevanje muzike Pionira 10, obavezno pogledajte odličan film Darka Kovačevića Izgubljena nacija (2006), koji prati nekoliko generacija odraslih u Subotici i njihovo traganje za odgovorom o identitetu. Pesma Iznerviran sa ovoga albuma dovodi tu frustraciju do krajnosti, i deluje kao zagubljeni zapis iz 80-ih.

Zlatna stolica

Ovaj motiv može se pronaći gotovo u svakoj pesmi na albumu, ali uvek sa drugačijim akcentom – od agresivnog samopouzdanja u otvarajućoj Zlatnoj stolici (“Shvatio sam mnogo toga/Da napori veliki ne moraju voditi/Nekom novom pomeraju”), preko ode naivnosti u Odavno naj (“Mislio sam: zauvek ću biti isti”), pa sve do cinizma na granici očaja u Samo (“Ima na svetu jedno mesto/Otići tamo ali kad?”). Pesma Sa vrha solitera na samom kraju donosi razrešenje u ljubavnoj priči.

I pored toga što je album ponuđen na besplatan download, teško je oteti se utisku da je Pionir 10 okrenut isključivo prema sebi. Tome u prilog govore i dužina izdanja (koja jedva premašuje 25 minuta), minimalna produkcija, kao i skromno zapakovan CD. Takođe, teško da će bilo kakva kampanja, u vidu pojačanih koncertnih aktivnosti, uslediti. Ambicije (u spletu sa mogućnostima) benda se izgleda završavaju u trenutku iznalaženja mogućnosti iskazivanja svojih osećanja i stavova ljudima kojima je stalo da ih čuju.

Pionir 10 je, u tom smislu, samosvojan mikrokosmos (pojam koji koriste i članovi benda), prijemčiv i zagledan u sebe. Do njega treba doći. Međutim, ukoliko vam to pođe za rukom, velika je verovatnoća da ćete još dugo posle toga hodati ulicama u njegovom ritmu. Ka nekom novom pomeraju.

Povezano:

• Premošćavanje mikrokosmosa, intervju (2007)
• Šta se dogodilo posle jutra koje je promenilo sve?, izveštaj sa koncerta (2006)

Audio:

• MySpace