Postojala su tri razloga zbog koji je San Francisko izabran za ovaj spektakl: grupa je sentimentalno vezana za dvoranu Winterland jer je tamo održala svoji prvi samostalni koncert pre ravno šest godina i šest meseci. Sem toga, članovi grupe veoma cene publiku San Franciska, a isto tako i Billa Grahama koji se sâm ponudio da organizuje ovaj koncert. I napravio je remek-delo
Kažu da Music from Big Pink, debi album grupe The Band, nije zvučao kao bilo šta što je u tom trenutku (1968) moglo da se čuje iz zvučnika. Taj spoj folka, bluesa, gospela i r’n’b-a bio je prirodna reakcija petorice momaka na tadašnji svet oko njih, a da pritom deluje kao da nije nastao usred pomame psihodelije rasplamsane Sgt. Pepperom.
Robbie Robertson, Rick Danko, Richard Manuel, Garth Hudson i Levon Helm terali su po svom, te i tada imali deo kolača popularnosti, ali kao da su tek u poslednjih 10-ak godina stekli zasluženi status.
Jer, bend koji je s Dylanom svirao na live albumu Before the Flood svakako ima zasluge za nastanak Americane: u The Band se kunu svi - od Norah Jones do Drive-By Truckersa. The Band je Dylana pratio i tokom snimanja čuvenih Basement Tapesa u Vudstoku, iz kojeg je kao logičan nastavak nastao debitantski album.
Inače, zanimljivo je da je Levon Helm, koji je najavio objavljivanje novog albuma, bio nezadovoljan saradnjom s Dylanom, pa je napustio grupu dok ga je pratila i nije učestvovao u nastanku Basement Tapesa.
Deset albuma kasnije, film Martina Scorsesea The Last Waltz, koji beleži koncert na Dan zahvalnosti 1976. u San Francisku, označio je kraj postojanja jednog od najznačajnijih bendova u rock istoriji u obliku koji im je doneo taj status.
Upravo na snimku tog koncerta, kojim su prodefilovali Bob Dylan, Neil Young, Van Morrison, Muddy Waters, Eric Clapton i Emmylou Harris, vidljivo je da je Helm bio taj kojem je najviše stalo da pokaže da The Bend još ima šta da pokaže.
Slična nada vidi se i u ovom tekstu iz Džuboksa.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari