(Nonesuch)
Povratak u podrum, snažne emocije, tradicija u pravim rukama – tako bi u najkraćem glasio bilans prvog solo albuma pevača i gitariste Black Keysa
Kao i na albumima Auerbachovog matičnog benda, sirovi blues rock iz doba „električne obnove“ šezdesetih i ovde je osnovna inspiracija. Međutim, na Keep It Hid Auerbach iskoračuje iz okvira žanra jasnije nego na albumima Black Keysa, ali i kopa po još daljoj prošlosti, po vremenu kada je blues začet.
U ogoljenoj Trouble Weighs A Ton Auerbachovo pevačko fraziranje nosi težinu vapaja iz doba kada je samo rasa delila country od bluesa. Whispered Words (Pretty Lies), balada umerenog ritma sa svedenim gitarama u stilu Georgea Harrissona, prikladnija je za balski podijum nego za garažnu svirku, sve dok ne bukne na samom kraju.
Svečane crkvene orgulje krase Real Desire. When The Night Comes dočekuje smiraj dana kantautorskim unjkanjem. Bubnjeve u The Prowlu kao da svira Ahmir Questlove iz Rootsa, dok se gitare na My Last Mistake rastežu na gipkom rockabilly lastišu.
Sva ova udaljavanja od utabane staze kojom trupću Black Keysi nisu podjednako uspešna. Osim što pomaže izvanrednom rasporedu numera, već pomenuta numera When The Night Comes je izlišna, pošto njen tretman folka ne ostavlja dubok trag.
S druge strane, Whispered Words (Pretty Lies) je jedna od najboljih pesama na albumu. Ona demonstrira da Auerbach ume uspešno da opeva osećanja oslanjajući se na vokalnu melodiju, a ne samo na bluesersko afektiranje. Zaključna Goin’ Home poseduje krhku snagu (ne)zaboravljenih predratnih klasika americane.
Naravno, Auerbach i dalje zna da odvrne pojačala do crvenih podeoka. Heartbroken, In Disrepair reži (i skoro da ujeda). I Want Some More (obrada Wayna Carsona Thompsona) vozi slušaoca na varničavom ringišpilu, amortizovanom mekim bubnjevima. Odsečna ritam-gitara u pesmi Mean Monsoon sramežljivo kroti grmljavinu solaža. Street Walkin’ je koračnica pogurena pod teretom teškog (proto)metala, a klaustrofobični ponoćni blues viri iz ćoškova u Keep It Hid. The Prowl je ritmična razglednica iz močvara gde lelulaju duhovi Creedence Clearwater Revivala...
Silski manevri koji u početku možda i deluju iznenađujuće, u stvari su samo bočna grananja u srodne rukavce i osvrti na genezu zvuka sa delte Misisipija, tog potresa iz epicentra ovog i svih dosadašnjih albuma Black Keysa. Od mračnih tema koje proganjaju svako ukleto blues iskustvo, preko isključivo analogne opreme na kojoj je album besprekorno snimljen, do omota CD-a koji deli pesme na stranu A i stranu B (uzgred, moj uređaj nije mogao da shvati tu podelu), Keep It Hid je anahron album. Jednostavno, on je neizlečivo arhaičan. Nikako retro.
„Zaboravi sve one stvari koje želiš,
Budi zahvalan za ono što imaš.
Do viđenja, ja odlazim, putujem kući...“
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Amen to that... (gost)
| 21.03.2009. 12.57.24
Auerbach je napravio odlican album... (mjesec preslusavanja je iza mene)
Nego, kad smo vec kod Keysa, da ne zaboravim da protestujem zbog potcjenjivanja Attack and Release koji je (subjektivno) jedan od najboljih albuma u prethodnoj godini. (Objektivno) Ispolirani blues rock ne zvuci nista manje uvjerljivo nego njegova raw varijanta sa Rubber Factory ili Trickfreakness. Hvalospjeve garazama i podrumima mogu da razumijem ali mi je nejasno zasto se svako odstupanje od oprobanog i komercijalno uspjesnog recepta (a to je u ovom slucaju raw blues zvuk) po automatizmu potcjenjuje. Lies, Strange times, Psychotic girl... Album je od pocetka do kraja nevjerovatan pa ko voli:
https://www.youtube.com/watch?v=7re0EPIDU1c
Primjerena recenzija, ocjena right on spot i sta drugo do to da sa nestrpljenjem cekam novine iz Ohaja.
-
daniel k (gost)
| 23.03.2009. 10.21.44
"neizlečivo arhaičan. Nikako retro."
bas mi se dopada ovo :) a ova pesma sa jutjuba je odlicna.
-
elpaso (gost)
| 24.03.2009. 13.34.21
Odlican album... u potpunosti se slazem se dolepomenutom tvrdnjom za Attack and Releas, ljudi su jednako dobri kad prze dva akorda ijednako dobri kad sviraju komleksnije postavke, samo jebiga nisu vise trendi kao pre pet godina, da se pomodari loze na forumima....
Takode treba obavezno poslusati jedan od najboljih pop albuma prosle godine u produkciji Auerbacha:Hacienda-Loud is the Nigh, takode prilicno ignorisan od strane medija...
-
vudi (gost)
| 31.03.2009. 16.20.28
Ja idem da gledam Auerbacha 22.maja u Briselu i Hacijendu. Eto. Smrc od sretye.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.