(Multimedia Records / SKC Novi Sad / Music Planet)
Ako ste na nedavnom koncertu Iron Maidena sebi govorili u bradu: „Dobro je ovo, ali koliko bi samo bolje bilo da umesto Brucea Dickinsona peva Sinan Sakić“, onda imate sreće!
Genijalnost koncepcije novosadskog benda Pero Defformero ne ogleda se u nekakvom akademskom promišljanju kiča i mehaničkom spajanju urbanih i ruralnih primera kič-kulture u jednu celinu već, naprotiv, u orgiji čistog zadovoljstva otkrićem da granice postoje samo ako se ljudi oko njih dogovore. Nema ovde bežanja u bezbedni zaklon postmodernog parodiranja i neke nacifrane socijalne kritike, Pero Defformero su bend koji (sa pauzama) postoji još od 1993. godine, i ako su ikada i gajili iluzije kako njihova muzika treba da bude opterećena „ideološkim odmakom“ ili nekim sličnim nitkovlukom, u međuvremenu su se izlečili od te štetne pomisli.
Undergrand je treći album ovog benda, najozbiljniji i najkvalitetniji do sada, odsviran i produciran tako da u glavi manje pripremljenih slušalaca izazove kratke spojeve i urušavanja zacementiranih estetskih načela. Pero Defformero je bend koji je pravilno prepoznao kako kič-kultura klubova za gradsku omladinu i kafana duž Ibarske magistrale ima dosta zajedničkog, a da heavy metal i turbo-folk dele estetsku opsednutost do karikature hipertrofiranim krešendom. I jednoj i drugoj muzici je, na kraju krajeva, estetski vrhunac vezan za osećaj zanosa koji izmiče prepričavanju i podrazumeva preopterećenost čula, pobedu čistote nagona nad intelektom, oslobođenost od konvencije (a opet unutar konvencija popularne kulture), itd.
Naravno, svako ko ima oči i uši bio je svestan da se poslednjih 20 godina „narodnjaci“ poput Zlaje i Fute oblače poput metalaca iz 80-ih i obožavaju da uvaljuju u svoje pesme satrijanijevske solaže, kao i da „metalci“ poput, Osvajača recimo, umeju sasvim prirodno da „siđu u narod“, no Pero Defformero su prvi bend koji od ovoga pravi dosledan muzički izraz.
Očigledni prethodnici poput ranog Ramba Amadeusa (koji je, uostalom, izmislio turbo-folk) ili Hali Gali Halida su, u poređenju sa Perom (nagradno pitanje: na koju epizodu Alana Forda je ime benda referenca?), nešto cerebralnije iskustvo jer koriste uslovno rečeno sofisticiranije muzičke žanrove za svoj parodični efekat (hip hop i stoogesovski garažni rok). Novosađani, pak, ulaze u samo srce telesnog iskustva dve muzike koje spajaju, pokazujući da kafanski lom i klupski mošpit zaista mogu da se gledaju kao dve strane istog novčića.
Ono što kod Defformera impresionira je svakako konzistentnost sa kojom izvode svoju genijalnu šalu već godinama. Naravno, svako sa malo smisla za humor će se osmehnuti na jednu njihovu pesmu, ali čitav album ove muzike? Ima li to, nakon što prestanete da se smejete, ikakvog smisla, pitate se sigurno.
Odgovori ipak moraju da se pronađu individualno. Za naše pare, Pero Defformero albumom Undergrand demonstrira zavidnu kompozitorsku veštinu i njihova muzika sa tehničke strane nema čega da se stidi u društvu bilo kojih drugih pretendenata na sledbeništvo grupa poput Iron Maiden, Slipknot ili Tool. Ovo je moćan, mastan metal, sa dovoljno snage da stoji na svojim nogama, a pevanje Gorana Biševca, koji bi bez problema mogao da zarađuje pare na svadbama, daje mu potpuno novu dimenziju.
Naravno, Biševac nije ni Sinan, ni Kemal, ni Ljuba, ali njegova parodija sandžačko-bosanskog stila je izvanredna najpre zato što se čuje koliko on u tome što radi uživa. Kao i ostatak benda, i pevač očigledno veruje u to što radi i kada tokom pesme Gotičarka (prepune zaraznih mejdnovskih galopiranja) direktno iz narodnjačkog trilera pređe u metalski falseto, ovo je momenat kada ćete razumeti, ili kada ćete shvatiti da nikada nećete razumeti.
Kako god da okrenete, Pero Defformero o popularnoj kulturi i našem mestu u njoj govori više od skoro bilo kog drugog benda koji imate na svom telefonu ili MP3 plejeru, a to je, u zavisnosti od vaših preferenci, ili najlepša ili najužasnija stvar u vezi s njima.
Povezano:
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari