Sinteza

Kada čovek odluči da se bavi pop muzikom (shvaćenom u najširem mogućem smislu), pred njim se odmah nađu dva puta: da bude zabavljač ili prosvetitelj, komičar ili tragičar.

Prosvetitelj je neko ko kroz muziku traga za smislom, lepotom, novom formom, estetskim pomakom... ovaj tip autora je zapravo prosvetitelj samog sebe koji ponešto od svog otkrića podeli sa drugim ljudima putem muzike. Tek poneko uspe da bude i jedno i drugo istovremeno, ili se podjednako dobro snalazi u obe uloge.

Iako su zabavljač i prosvetitelj značajno različiti, jedna komponenta je suštinski važna za oba tipa autorstva da bi imali specifičnu težinu: oni moraju biti opasni. Projekat Foto ostaje negde između ova dva opredeljenja, nedovoljno zabavljački i nedovoljno prosvetiteljski, ili samo nedovoljno opasan.

Nenad Jovanović, osovinska ličnost sastava Lutke, definitivno je autor koji ume da napravi song. Sa harmonijom je na ti, produkcijom se poigrava kao maštovito dete lego kockicama, i ima kreativni višak koji nije uspeo da investira u svoj matični bend. Tako je nastala zanimljiva pojava zvana Foto, zapamćena po veselici Kosmos Srbija od pre nekoliko godina – sporedni projekat u kome se Jovanoviću pridružio elektromag Bane Pakić (Chique Toxique).

Nevolja sa sporednim projektima je obično u tome što ih sami njihovi autori najčešće shvataju nedovoljno ozbiljno, kao mali izlet iliti kres-šemu kojom će osvežiti svoj autorski libido i isprobati neke fantazije koje u braku s matičnim bendom ne uspevaju da ostvare. U tom pogledu, Foto preti da preraste u nešto ozbiljnije jer ovo je već drugi album ove neformalne formacije.

Ipak, sindrom sporednog projekta uzeo je danak i na albumu Sinteza. Kao kolekcija vrlo simpatičnih i estetski uspelih pesama, odlično sastavljenih, aranžiranih i produciranih, koje pokazuju svu raskoš talenta obojice Fotografa, Sinteza je album koji će vam učiniti prijatnijim svako radno popodne, vožnju ili druženje.

Nažalost, nijedne pesme se nećete sećati ni posle više preslušavanja, jer su suviše bezopasne i jer su im njihovi tvorci pristupili upadljivo neambiciozno. Autori kao da su pokušali da budu ono što nisu, prosvetitelji koji su hteli da pokažu da su duhoviti, ali nisu bili dovoljno nametljivi da povuku za rukav svakoga na žurci da posluša pažljivo njihov vic.  

Jedina numera na ovom finom albumu koja me je naterala da se ugrizem za jezik zbog malopređašnje tvrdnje je Moja ljubav je umrla, koju sam nakon prvog slušanja poželeo da čujem još mnogo puta. Postavljena na poslednje mesto na albumu, valjda zato što odudara od karaktera celine, ova stvar je nešto što je Neno Belan celog života želeo da napiše, ali mu nije pošlo za rukom.

Ona svakako više spada u opus Lutki nego u koncept projekta Foto, i donosi nam jednu od najlepših harmonskih progresija srpske pop muzike ikada, koja na trenutke izaziva asocijacije na kraut rock, Soft Cell, ili Trans, nepravedno potcenjeni electro album Neila Younga. Ako tome dodamo i elektronsku bravuru Baneta Pakića, ova pesma zaslužuje da ostane zapamćena kao jedan od vrhova domaćeg popa u prošloj sezoni.

Zdravu dozu subverzivnosti u sebi sadrži pesma Proces odrastanja. U njoj čujemo harmoniju koja podseća na bezbrojne nove skandinavske popstere, i tekst koji, između ostalog, kaže: „Majca mi je s pesnicom izbledela, sada nosim samo strana odela“. Fotografi, dakle, umeju da budu subverzivni, ali kao da to nedovoljno žele.

Zbog toga smo od njih dobili pre svega dugosvirajući komad mahom bezazlene zabave koja je mogla biti mnogo, mnogo više od toga – nešto što ljudima menja život, stavove i estetiku.

Da su samo imali ambicija za to.

Audio:

• Foto MySpace