The New Breed

Mesto: Klub Atom, Beograd
Vreme: Sreda, 24. decembar 2008.
Organizacija: Klub Atom

U najavi koncerta na Popboksu Denubridi su okarakterisani kao hard’n’heavy pop. Zanimljiva, pomalo začudna i savršeno tačna odrednica. Tek kasnije sam se setio da ih je još pre nešto više od dve godine Oto Oltvanji nakon njihovog prvog beogradskog koncerta na svom blogu krstio tim istim rečima.

Dve godine kasnije, osim što su osetno usviraniji, Denubridi i dalje plene snažnim nastupom – zvuk gitara nosi jednu gotovo opipljivu težinu, ali sve to suštinski prožima jedan čistokrvni pop senzibilitet.

Dolaskom u bend Kaje Stanišić, Denubridi su dobili osobeni glas u svakom smislu te reči, od fantastične vokalne podrške do konačno uobličenog muzičkog identiteta. Od prvobitne postave u bendu su gitaristi Darko Tuševljaković i Petar Petrović, kao dva neumorna bočna motora koji, kad to zatreba, rade punom snagom.

Međutim, ne na račun Kajinog vokala, koji dominira u svakoj pesmi. Kad se gitare povremeno ipak „otrgnu kontroli“, onda sve ostalo utihne, sve dok se ne okonča instrumentalna deonica, odnosno kratka i efektna solaža, uvek pažljivo uklopljena I tempirana.

Tako otprilike zvuče Denubridi, a tako su zvučali i ove sad srede u Atomu.

Koncert je počeo oko 23 h uz neočekivanu najavu benda koji se u procesu traganja za novim imenom sada zove: Ptice. Hm, dobro... I dok su se mnogi sve vreme pitali da li je u pitanju kakva interna šala, obrazloženje koje dobih nakon koncerta je kako ljudi nisu skapirali naziv Denubridi, pa hajde da ga promenimo... Zato će u ostatku teksta Denubridi postati ex-Denubridi, a koga zanima u čemu je vic oko prvobitnog imena, odgovor može pronaći u trapavom divx prevodu jednog filma i naslovu ovog teksta.

U toku nepunih sat i po publika je imala prilike da čuje okruglo dvadeset pesama - neke više, neke manje poznate, već kako kome, zavisno i od toga da li se neko zadesio na prethodnoj svirci u Žici s početka ove godine. Počelo je sa Lako je tebi (da lažeš me), a nastavilo se uz 100 načina, Slou moušn, Otvoreno, Break the Silence („ovo je jedna ljubavna“, kaže Kaja), Tragovi... Pojedini tekstovi su napisani i otpevani na engleskom što u slučaju ex-Denubrida nimalo ne umanjuje snagu pesama poput Break the Silence ili Illusion.

Došao je red i na Bubi, bubi. Nova pesma i prvi nezvanični singl, ali ujedno i prvi zvanični hit, sudeći po reakcijama publike. Usledio je i lični favorit Sreća, to sam ja, jedna od najpoletnijih pesama ex-Denubrida. Nakon još jedne upečatljive pesme, još upečatljivijeg naziva Kupina krv, mikrofona se latio i Tuševljaković u duetu Priče koje znam. Nakon par minuta pauze zbog pucanja žice na gitari, usledio je još jedan prelaz na engleski u vidu Illusion, a uz nešto mirnije Kamene glave došao je i kraj koncerta.

Denubridi, ex-Denubridi, Ptice? Mada s jedne strane ne bi bilo loše da imaju ustaljeno ime kako ne bi zbunjivali publiku, s druge strane, nekad i nije toliko bitno kako se zovete ukoliko znate ko ste, a ova petorka itekako ume da ostavi povoljan prvi utisak. I drugi. I tako nadalje, do sledećeg koncerta koji će biti prilika za popravni za sve one koji još uvek nisu otkrili ovaj bend.