(Sony BMG)
Može se reći da je ovo bila godina dua iz Bruklina. Uspeli su da zalude sve, od NME-ja do Ricka Rubina
Srodne duše Andrew Van Wyngarden i Ben Goldwasser, leva i desna polutka dua MGMT upoznali su se pre šest godina na univerzitetu Weleyan u Nezavisnoj državi Konektikat. Još tokom prethodne godine, evropska i američka muzička štampa je tipovala na njih kao na „sledeću veliku stvar“, tako da čelna pozicija koju je debi Oracular Spectacular zauzeo na NME-jevoj listi najboljih 50 albuma u 2008. ne predstavlja veliko iznenađenje.
O tome da se na istoj listi, na 23. mestu, ispred Bon Ivera i njegovog albuma For Emma, Forever Ago, nalazi ženska skičava i nemuzikalna Waitsova teen reinkarnacija Scarlett Johansson sa kolekcijom obrada Anywhere I Lay My Head, verovatno bi se moglo dugo, žučno i „argumentovano“ raspravljati. MGMT su u komercijalnom, autorskom i bilo kakvom drugim pogledu „poseban“ slučaj koji zaslužuje i posebnu pažnju.
Nizak prosek godina njihove publike, lepe melodije, neobični aranžmani i visok stepen „izborene umetničke slobode“ u okviru njihe diskografske kuće s kojom su potpisali jedan od najlukrativnijih ugovora (za četri albuma) u Industriji u poslednjih nekoliko godina, opravdavaju i objašnjavaju praktično neograničnu podršku medija koju trenutno uživaju.
A sve je počelo u studentskom kampu(su?). Dva nova drugara, jedan iz države Njujork, drugi iz Memfisa, uživaju u beskrajnim razgovorima o muzici, zajedničkim izlascima i svim drugim sporednim životnim stvarima. Nedugo posle upoznavanja snimaju na laptopu prve demo snimke. Prvi nastupi, uvek na ivici ekscesa, nekad traju samo 15 minuta – sve u cilju da se dobro zabave i da iritiraju prisutnu publiku.
U želji da, kako oni sami kažu, “napišu najgoru moguću pesmu karakterističnu za svaki slučajno odabrani muzički pravac”, nisu uspeli. Kao i mnogo puta pre njih, ispostavlja se da konačan sud o kvalitetu i relevantnosti nečijeg dela donose publika i kritičari, a ne autor.
Kako sami poluozbiljno navode, na njih je najveći uticaj tokom snimanja albuma, u smislu žanrovske raznovrsnosti, imao “legendarni” bend Legendary Pink Dots - holandsko-britanska avangardna i eksperimentalna skupina koja je aktivna skoro 30 godina i koja će izgleda da nadžive svoje prvobitno sledbeništvo.
Kao uzori pominju se i Suicide, Spaceman 3, Royal Trux, Incredible String Band. Teško je tačno utvrditi kako je MGMT-ju uspelo da u relativno kratkom roku osvoje srce i pomute razum čuvenog producenta, izdavača, kopredsednika Columbia Recordsa, i po navodima magazina Time jednog od 100 namoćnijih ljudi u 2007 - Ricka Rubina. U skladu sa imenom benda, to ostaje u domenu poslovne tajne.
Posle prošlogodišnjeg nastupa na festivalu SXSW, na kom su kao očevici i znatiželjnici pod budnim okom fotografa prisustvovali Kings Of Leon, Von Bondies, Wombats, svima je bilo jasno da promotivna mašinerija radi punom parom i da se top liste spremaju za generalni remont i lansiranje nove glam pop rakete na psihodelični rejv folk pogon.
U 45 minuta i 10 poglavlja smenjuju se trivijalne zvučne teme, uvijene u futurističke aranžmane, na koje je brižljivo stavio mašnicu čovek zadužen za specijalne zadatke, ljubimac mejdžor bosova, basista i dopisni član Mercury Rev nauka, “specijalac” Dave Friedman. Koliko mu se dopao rad na Oracular Spectacular, možete da proverite na albumu matičnog benda Snowflake Midnight.
MGMT deluju u intervjuima opušteno, ponekad nesigurno, ali i kao da se puno zabavljaju. Takva je i njihova muzika. Razigrana. Takvi su njihovi tekstovi. Višeznačni. Takvi su i njihovi snimci sa nastupa. Mutni.
Time To Pretend (Live at Later With Jools Holland)
Da li im nedostaju dubina, fundament, ironija? Dovoljno je malo pažljivije poslušati megahit Time to pretend:
“…Let's make some music, make some money, find some models for wives.
I'll move to Paris, shoot some heroin and fuck with the stars…”
O albumima o kojima se ne može puno govoriti, o njima se mora malčice ćutati. (Oracularus Spectacularus Tractatus). Shvatite ovo kao preporuku.
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari