The ’59 Sound
(SideOneDummy)
Iz srca Nju Džerzija stiže priča o jednostavnim stvarima, priča iz koje odjekuju ulična duša i autsajderski duh, što je u isto vreme čini nesvakidašnje bliskom i sasvim posebnom
Zaostavština velikog Bossa verovatno nikada nije doživela bolju i originalniju interpretaciju od one koju nude The Gaslight Anthem. Spoj sa pankom možda u prvi mah ne deluje kao idealan amalgam, ali dirljiva neposrednost stihova i jednostavnost nota koja pleni na prvi dodir stvaraju neraskidivu povezujuću nit.
Četvorka je na scenu doletela pre nekih 18 meseci svojom vizijom ”blue-jeans” rokenrola u vidu srčane ploče Sink or Swim. Iako su se u njihovom muzičkom izrazu mestimično mogli prepoznati uticaji pankerskih sastava iz sunčanijih predela (Social Distortion, Against Me! ili Hot Water Music), Brian Fallon i momci su tonovima nedvosmisleno ispisivali letopis tla s kojeg su potekli. Među nostalgijom opijenim sazvučjima mogli su se već tada naslutiti njihovi visoki dometi, koji su svega godinu dana kasnije postali realnost.
Na nasledniku čiji je naziv referenca na Dan Kada je Muzika Umrla bukvalno svaka pesma zrači probisvetskim šarmom i atmosferom toliko plastično prenesenom da se na momente oseća miris džerzijevskih ulica. Vešto ugrađujući klišee u poeziju, četvorka iz Nju Brunsvika na svom drugom albumu uspeva da efektno balansira između katkad izuzetno melanholičnih tekstova i dominantno poletne muzike koja momentalno budi osećaj nade u slušaocu.
Nije teško pronaći se u podsećanjima na proživljena uzbuđenja – od zaljubljivanja na prvi pogled, preko najdirljivijih momenata prijateljstva, do poražavajućih gubitaka i najnerealnijih obećanja izrečenih u pijanstvima – ali The ’59 Sound ima moć da natera da se ti trenuci i emocije ponovo dožive u punoj silini.
Brian Fallon je pravi moderni fantasta koji svojim raspuklim glasom uspeva da probudi reminiscenciju na svaku potisnutu čežnju, neprežaljenu tugu i dremljivu nostalgiju. Najviše zahvaljujući njemu, album je lišen tragova sarkazma, cinizma i izveštačenosti, i zvuči kao notni zapis zaleđen u vremenu i nevinosti pripovedanja koja na trenutke ostavlja bez daha.
Bespredmetno je polemisati oko toga da li se u njihovoj muzici više osećaju uplivi folka, panka, bluza, rokabilija ili klasičnog roka, jer The ’59 Sound zvuči kao kompaktna celina u kojoj samo u kratkim sekvencama prostruje asocijacije na pomenute uticaje. Blage varijacije u numerama dovoljne su da pažnju drže čitavim tokom, a ne poremete celovitost koja igra važnu ulogu u kreiranju krajnjeg utiska. Još je značajnija ujednačenost materijala koja praktično ne dozvoljava da se ijedna od prisutnih 12 pesama izdvoji, a da se pritom ne nanese zločin ostatku repertoara.
The '59 Sound
Beznadežni romanticizam i čarolija večnog dečaštva su ugođaji koji teško mogu dosaditi, a koje retko može tako verno preneti u stihove i note, i upravo ta lepota izdiže The Gaslight Anthem među džerzijevskim bendovima s kojima su na debiju delili senzibilitet.
Ukoliko uspeju da održe vanserijski kvalitet ideja i melodija, rokeri sa zapadne obale Atlantika imaju potencijal da postanu zaista veliki. Zasad je sigurno da je u sumiranju glavnih muzičkih momenata još uvek tekuće godine njihovo ime osvanulo na mnogim privatnim i javnim top-listama. U slučaju potpisnika ovih redova to je mesto, uz magični Bon Iver, u samom vrhu.
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
kristina (gost)
| 19.12.2008. 12.17.45
super recenzija kakvu ovaj album i zaslužuje
-
mrvica (gost)
| 19.12.2008. 12.38.11
Apsolutno se slazem, tacno i poeticno opisano...ja ne bih nasla pogodne reci... svakako jedan od najboljih albuma ove godine, mada ste malo okasnili sa prikazom. Album je ujednacen i vrlo pitak, i zasluzuje vecu ocenu, bar po meni. Slazem se i za Bon iver mada se moze porediti samo po kvalitetu, ali taj album je pocetkom godine izasao i zasto ga nema ovde? Ogroman propust.
-
Da. (gost)
| 19.12.2008. 12.59.23
Video sam da je ovo 2. album godine u Kerrang-u i bas me je zanimalo sta je. Hvala na objasnjenju.
-
du du a (gost)
| 19.12.2008. 13.07.18
jaoj, sad sam slusao skoro ceo album na majspejsu.. pa ne znam.. gledam recenzije, svi ih ishvalise, a meni je ok, malo iznad proseka. kao vise rokenrol verzija malo ranijih albuma Alkaline trio. a takvih bendova ima zilion. mozda su tekstovi dobri, slusacu jos.
-
Budimo realni (gost)
| 19.12.2008. 13.14.12
Ne kuzim. Toliko price za malu pricu. A pritom i osmica...
-
Nikola (gost)
| 19.12.2008. 13.52.37
Zvuci kao daleko bolja verzija The Hold Steady. Kadilaci i briljantnin. Sjajan album.
-
Pera (gost)
| 19.12.2008. 16.20.46
Mnogo je lepse ovaj album slusati kako mu dolikuje, a ne u sh kvalitetu na majspejsu. A tekstovi su zaista predobri, to je barem lako proveriti. Budimo stvarno realni - album razbija.
-
Pera (gost)
| 19.12.2008. 16.25.10
Mnogo je lepse ovaj album slusati kako mu dolikuje, a ne u sh kvalitetu na majspejsu. A tekstovi su zaista predobri, to je barem lako proveriti. Budimo stvarno realni - album razbija.
-
XXX (gost)
| 19.12.2008. 16.27.07
www.pitchforkmedia.com/article/record_review/147354-the-gaslight-anthem-the-59-sound
-
Ana (gost)
| 19.12.2008. 17.56.07
Odavno nisam cula nesto toplije, iskrenije i lepse od ove pesme sa spota.
-
Cod (gost)
| 20.12.2008. 04.10.39
Ako ih se neko seti sledece godine u ovo vreme castim... Ima 2 miliona ovakvih pacerskih bendova samo na majspejsu.
-
Nikola (gost)
| 20.12.2008. 11.44.30
Kul. Ja cu sampanjac.
-
Budimo realni (gost)
| 20.12.2008. 13.11.56
Cod je u pravu. Sta pije kafana?
-
ne razumem... (gost)
| 20.12.2008. 13.41.03
...prvo hvalospevi za iritirajuce Glasvegas...a sad za ovo...a i pomenuti Hold Steady su bezveze....
Bon Iver ostaje najsjanija zvezda na nebu ove godine...
-
jeste. (gost)
| 20.12.2008. 15.37.36
Stvarno su uzasni i prosecni i ovi hvalospevi su neutemeljeni. Jos samo da poslusam album.
-
akira (gost)
| 23.12.2008. 17.53.56
Svaka cast na recenziji i preporuci. Vrtim album vec danima i veoma sam zadovoljan.
-
dzouns (gost)
| 24.12.2008. 13.44.49
Prvo, recenzirati album iz avgusta u decembru je neozbiljno. Drugo, neki komentari deluju kao namerno kontriranje i kao da su napisani od ljudi koji nisu ni culi album, a imaju nesto licno (tako deluje) protiv autora. U svakom slucaju, dobra recenzija, jos bolji album, samo lepo bi bilo da budete malo azurniji kad su ovakve stvari u pitanju.
-
P.J. (gost)
| 03.03.2009. 12.38.07
Kako je ovo dobar bend!!!
Gledao sam ih neki dan u Berlinu i malo je reci da su oduvali
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.