(Columbia/Mascom)
Nakon pet godina i multiplatinasto - multigremijskog albuma The Rising, Boss je krenuo u novu etapu sa E Street Bandom. Usput izjavljuje da će biti „vrlo selektivan“ pri izboru medija za intervjue, PR tim već nedeljama za 15. album svog pulena ponavlja „to je jednostavni, čisti, prelepi, stari, čvrsti rock“, a država Konektikat je 2. oktobar proglasila za "Bruce Springsteen Day". Istina, ovom albumu je baš takva kampanja i potrebna
Grad Džersi je ostao u noći iza naših leđa. Dok smo jurili Nju Džersi autoputem, jednim od najprometnijih drumova u Americi, pokušavao sam da razmišljam o predstojećem vikendu, nestrpljivo čekajući da vidim draga lica. Polubudan sam sanjario o tome kako ćemo sutra tražiti senke Dylana, Kerouaca i Basquiata po Grinič Vilidžu, možda „zakačiti“ uživo nekog od najglasnijih sinova Vilijamsburga, halapljivo gristi Veliku jabuku.
Svetla Njujorka su se iznenada pojavila iza krivine. Refleksno sklanjajući pogled s njih, ugledao sam crne fabrike i njihov kuljajući dim na suprotnoj strani reke Hadson. Smrad industrije i znoja najednom je postao stvaran, uprkos zatvorenim prozorima, i mesec se izgubio u sivilu Nju Džersija. U mojoj glavi, ili na asfaltu pored nas, pojavio se chevy iz ’69, u kome su dvoje klinaca iz malog grada s juga Džersija grabila divlje ka obrisima obećane slobode megalopolisa. S njihovog radija orio se Springsteenov album The Darkness on the Edge of the Town.
Ta slika mi se urezala u misli onoliko duboko koliko je i Springsteenovo nasleđe urezano u javnu muzičku svest Amerike. Nažalost, njegov poslednji album Magic ukazuje na to da je Bossov uticaj 2007. značajniji od muzike koju sada pravi.
Magic je punokrvni rock album, nastao kroz Springsteenovu ponovnu saradnju sa E Street Bandom. Ovo je muzika konstruisana da podseća na grmljavinu („I want a thousand guitars / I want pounding drums”), zamišljena da bude svirana na stadionima dovoljno velikim za čitave nacije („I want a million different voices“). U osnovi prljavi barski rock, bogato orkestriran, sniman kroz zvučnike koji ne mogu da stanu ni u jedan bar u Nju Džersiju i detaljno pročišćen produkcijom, ovde uglavnom zvuči onako kako se očekuje od Springsteena u pratnji E Street Banda.
Na momente, kao u uvodnoj Radio Nowhere ili u Gypsy Bikeru, Springsteenov glas (koji je ovde u odličnoj formi) i muzika benda proizvode dovoljno naboja da se slušaocu čini da se odiže od tla. Nažalost, takvih trenutaka nije mnogo. Sterilna produkcija Brendana O'Briena često oduzima od magije koju ove pesme možda i imaju uživo, i ponekad ih čak gura do granice sladunjavog, kao u pesmi Magic.
„Which side are you on?“, pita Springsteen u Gypsy Bikeru, u stihu koji sumira liriku albuma. Dakle, pored toga što zajedno sa E Street Bandom svira za uši cele nacije, on joj se direktno i obraća. Naravno, direktnost je opravdana, jer „teška vremena iziskuju drastične mere“, ili „heroes are needed, so heroes get made” (Devil’s Arcade).
Iako tekstovi i dalje sadrže tragove Springsteenovog pripovedačkog genija, često zvuče kao mitinški povici („Whose blood will spill, whose heart will break? / Who'll be the last to die for a mistake?”) i jeftine ulične istine („What goes around, it comes around”). Springsteenova filozofija, njegova interpretacija američkog mita, ovde nije utkana u upečatljive priče o malim ljudima sa imenima. Zbog toga njegove poruke s Magica ne uspevaju da pogode svest masa kroz najsigurnija vrata – srce pojedinca.
Ako ikada ponovo budem na Nju Džersi autoputu, siguran sam da će u moje misli zalutati neka od Springsteenovih saga o mladosti provedenoj na otvorenom putu, pogleda usmerenog ka nečem boljem i nečem manje zastrašujućem. Takođe sam siguran da se tada neću setiti pesama s Magica.
Video:
Povezani članci:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Zarko (gost)
| 19.10.2007. 15.07.02
Redni broj se bez izuzetka pishe sa tachkom.
-
Momir (gost)
| 19.10.2007. 22.19.19
Potpuno povrsna recenzija nekog ko ocigledno ne shvata o cemu je, zapravo, Magic. Dovoljno je pogledati poslednji pasus, gde autor jasno kaze kako mu prijaju Bruceove sage o mladosti. Magic nije album o mladosti, nije album optimizma. To je album o sadasnjem trenutku, iskren i beskompromisan. Za recenziju nije dovoljno poslusati album, dati par opstih ocena, i sve to objaviti na Popboksu.
-
Saša Tomić (gost)
| 20.10.2007. 09.56.24
Ma Boss će uvek biti Boss, šta god ljudi o njemu pisali...
-
Velja (gost)
| 20.10.2007. 10.26.54
Komentar radi komentara...
-
Trlababadlan (gost)
| 20.10.2007. 13.59.45
E u životu nisam pročitao bolji komentar od ovog što ga Velja prokomentarisa... Ali stvarno....
-
Bojana (gost)
| 21.10.2007. 12.28.30
Slazem se sa Momirom! Ne znam koliko je puta autor ove recenzije preslusao album Magic i koliko je detaljno upoznat sa njegovom (Springsteen-ovom) muzikom, ali album zasluzuje najmanje ocenu 8!
-
dragan (gost)
| 22.10.2007. 09.56.30
Sto rece Sasa,gazda je gazda.Ocena 6 je kako god okrenete,nezasluzeno mala, album je onaj pravi Bruce kakvog ga svi uglavnom dozivljavaju i vole i pamte..i posle 3 decenije jak je k`o pola americke scene,respect.
-
Iga (gost)
| 03.03.2008. 13.06.37
Zbunjujuća recenzija!
-
Dejan (gost)
| 30.12.2009. 22.13.08
Moraš da budeš gluv na jedno uvo da ne primetiš svu tu usviranost i virtruoznost Bruce-a i E Street Banda. Ej čoveče, pa on u bendu ima i gitare (tri), i bass i bubanj, i sax, i klavir i synth, i violine, mandoline, harmonike, prateće vokale, usnu harmoniku, trista čuda, ne znam da li sam nešto zaboravio... i opet to sve skupa zvuči tako skladno, tako razgovetno, tako očaravajuće da posle par slušanja ime albuma počne da ti zvuči totalno ezoterično, shvatiš da je album zapravo vrhunac Springsteenove karijere.
OK, svi mi imamo svoje favorite među njegovim albumima. I meni su Darkness, Born in the USA, Tunnel of love i svi ostali njegovi albumi prirasli srcu ali Magic... taj album je stvarno briljantan.
A tek koncert u julu mesecu u Beču... Uh, to je već potpuno druga priča...
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.