Jedan od najvrednijih američkih alt-country trubadura na putu isceljenja susreće Boga, samooproštaj kao jednu od opcija preživljavanja i... Bona Voxa
Temeljna rehabilitacija je omela Adamsov osvedočeno žestok tempo objavljivanja albuma (recimo, tri izdanja u 2005. godini), tako da nam ove jeseni on nudi „samo“ jedno dugosvirajuće izdanje od 40 i kusur minuta.
U tek nešto više od dva minuta uvodne Born Into the Light Adams isporučije ono zbog čega je cenjen i voljen – iskreno, silovito prebiranje po pustoši svoje duše, ovde dodatno osenčeno setnim tex-mex valerima. A sve to na temu potrage za izgubljenom verom.
Go Easy donosi standardno izdanje razbarušenog genija, zdravu, jednostavnu rock pesmu u kojoj bez velikog upinjanja dobacuje do visokih standarda koje je prethodnim albumima postavio. Tu stižemo i do najzanimljivije novine koju ovo izdanje donosi. Iako bi se, pojednostavljeno gledano, Adamsova poetika i muzički svetonazor dali predstaviti kao melanž baštine Grama Parsonsa i Morriseyjevih pelcera, treća numera na ovom izdanju Fix It (ponovo otvoreno usredsređena na Adamsove probleme s narkoticima raznih vrsta) otkriva još jedno nadhnuće – Bona Voxa.
Suštinski gledano, refren ostavlja utisak mimetičke doslednosti u odnosu na tipično voxovska rešenja, ali, na sreću, Adams se nikad nije zadržavao na toj koti, mudro potentno i inovativno nadograđujući odabrani obrazac.
Sledeća pesma Magick donosi drčno garažno poigravanje svedenim r&b ritmovima i rifovima uz fini dodatak: naglašeno gradiranje dramatičnosti i širine zvuka kako se pesma bliži referenu, svojstveno power popu. Voxovska mustra se prepoznaje i u korenu naredne pesme Cobweb, uz početnu, za širu publiku možda najprijemčiviju numeru na albumu.
U2 nasleđe (u međuvremenu, nažalost, zatureno na skorijim izdanjima irskih vitezova) ovde se fino primilo na karakteristično adamsovskom tlu – ranjivost, napetost i potištenost koja nekim čudom Adamsa iznova nagoni na borbenost i udarnički rad. Na sredini albuma se skrasilo još jedno odavanje počasti Hanku Williamsu Let us Down Easy, ponovo obraćanje Gospodu koji, već je toliko puta potvrđeno, najviše voli autodestruktivne a naknadnoj introspekciji sklone grešnike kakav je, nema sumnje, i sam Adams.
Crossed Out Name po osnovnoj teksturi pripada istoj grupi – nadahnuto i dirljivo titranje na samoj razmeđi molske tuge i durske živahnosti, negde na tragu sada već potvrđenih Where The Stars Go Blue i Cry on Demand, poslastica sa prethodnih izdanja. Ista ocena važi i za narednu Natural Ghost, kojoj ipak manjka završna finesa da je učini razaznatljivom u odnosu na prethodnicu.
Narečeni Gram Parsons i Bono Vox održavaju još jedan skup na vrhu u Sink Ships, numeri izdašno meliranoj prepoznatljivim alt-country ukrasima. Evergreen, s druge strane, donosi naklon starovremenskom country zvuku, tek da slušateljstvo u samom finišu albuma ne smetne s uma s koje adrese ovaj trubadur dolazi.
Fix It (Late Show with David Letterman)
Like Yesterday pruža Adamsu priliku da nanovo preispita granice južnjačke tuge, i mada sama po sebi nedovoljno upečatljiva, ova pesma predstavlja savršen uvod u zavšnu Stop, krhku klavirsku baladu izniklu iz hrišćanske zapitanosti nad grehom pod čijom senkom nam je dato da nastavimo ostatak života Iako na ivici suza, Adams ima dovoljno takta i iskustva da se zaustavi na granici ranjivosti i otužnosti.
Cardinology ne donosi ništa suštinski novo; gotovo je izvesno da neće predstavljati krunski album ni u opusu samog autora ni u nekom širem žanrovsko/nasdžanrovskom opsegu, ali predsavlja izdanje koje pleni zavodljivom otvorenošću i zrelošću izrade.
Svakako mnogo više od pukog predaha nakon dugog putovanja u noć i još dužeg neminovnog povratka kući.
Povezano:
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
nekako.... (gost)
| 03.12.2008. 14.57.56
....mi je skroz super to poredjenje Ryan Adams -> Bono Vox, a ovaj singl cak moze da istrpi i poredjenje Ryan Adams -> BRYAN Adams :) ....a Fix It -> Fix You od Coldplay ....igrarijama nikad kraja :)
p.s. mislim da ga je ta njegova hiperproduktivnost i kostala toga da izgubi mnoooogo u muzickom smislu!
-
daniel k (gost)
| 03.12.2008. 17.06.12
pogledao snimak pesme i dopada mi se majca :)
ipak pesma mi nije toliko ubedljiva.
danas sam iskopao vise od deset godina mator snimak snimak izzy stradlin-a (shuffle it all). mogu da se uporede, to je rokenrol gitarski, slican... ipak, odnosu na izzy-ja ovaj decko izgleda nekako naivno...
-
Oduvek sam mislio da su... (gost)
| 03.12.2008. 17.07.34
...Ryan & Bryan Adams braća. Super prikaz, Zorane.
-
bajaga bajaga (gost)
| 03.12.2008. 18.15.36
Kakav Bon VOx i U2? Skroz promasena recenzija.
AI i pozdrav za vickastu popboks publiku, najjaci ste.
-
ivan (gost)
| 04.12.2008. 13.27.08
Nema blage veze sa Bonom. Šta pričaš ti?
-
ivan (gost)
| 04.12.2008. 19.30.25
A, da! To je nadogradnja u pitanju...
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.