Osamnaest pesama mogu, sa jedne strane, da se slušaju i razumeju kao posveta svim velikanima alt countrya – od N.Younga i G.Parsonsa, preko Grateful Dead i ranih Eagles, do Wilco i Jayhawks. Sa druge strane, dokazuju zašto Ryan Adams zaslužuje da bude u tom društvu
Naslovi pasusa su citati stihova pesama sa Cold Roses
When I say L.U.V, you better believe me, L.U.V. and gimme a beer!
I tako sam ja otišla do frižidera dok je on čekao strpljiv na ivici, strastan i opušten, zapitan i siguran, bučan i tih, neodoljiv, u svakom slučaju. Bio je to sudar na kome se rade sve prave stvari. Plešemo. Ćutimo. Vičemo. Poveravamo se. Pijemo. Plačemo. Ljubimo se. Spavamo obučeni na kauču.
Without anyone to love you what will you blossom into?
Ryan Adams je od onih muzičara kojima se toleriše više nego drugima. Zato što to zaslužuje. Posle kultnog statusa koji je imao njegov bend Whiskeytown i više nego uspešnog solo početka sa albumima
Heartbreaker (2000) i
Gold (2001), njegov istinski talenat odjednom se našao na meti svih mogućih muzičkih medija i sveopšteg
hypa (čemu je i sam kumovao). Proglašavan svime i svačim – od alt rock mesije do darovitog pozera željnog javne pažnje, u ponešto od svega je i sam poverovao. Bilo je potrebno nekoliko albuma kao lično čistilište da se vrati onome što najbolje radi i u čemu se najbolje oseća. I tako je došao
Cold Roses.
If I don't believe in love, than I don't believe in you, and I do.
Prvi u seriji od tri ovogodišnja izdanja, Cold Roses je istinski povratak onom zbog čega najviše volim Ryana Adamsa. Volim ga jer sa lakoćom ume da napiše odličnu pesmu u koju je utkana ljubav i poštovanje prema muzici koju najviše voli i koja je najviše uticala na njega. Osamnaest pesama na ovom dvostrukom albumu mogu, sa jedne strane, da se slušaju i razumeju kao posveta svim velikanima alt countrya – od Neila Younga i Grama Parsonsa, preko Grateful Dead i ranih Eagles, do Wilco i Jayhawks. Sa druge strane, dokazuju zašto Ryan Adams zaslužuje da bude u tom društvu.
I will try to be there for you if I can, what if I can't?
Prateći bend The Cardinals besprekorno prati, vodi, hrabri, sluša i prkosi ćudima mladog buntovnika. Ovaj album je možda i dokaz da je muzičaru ovakvog senzibiliteta potreban, možda čak neophodan pravi/stalni bend da bi pesme zasjale pravim sjajem. Cardinals su tu i podsećaju na Whiskeytown u najboljoj formi. Poverenje koje se oseća i čuje.
If loving you's a dream that's not worth having, then why do I dream of you?
Posebnu dimenziju kvalitetu ovog izdanja daju tekstovi. Često (nepravedno) optuživan da je pun klišea i prejednostavnih ili konfuznih misli o ljubavi i životu, ovog puta je pozer ustupio mesto iskrenom, zapitanom romantiku (kakvog ga pamtim na solo debiju Heartbreaker) Čak i kada izjavljuje banalno očigledne stvari kao “Lutko, život je divan, nemoj da ga protraćiš!”, nekako je neverovatno uverljiv. I tu je sasvim u skladu sa country nasleđem – životne istine i lične ispovesti ispričane jednostavno i nepretenciozno dopiru direktno do srca.
If I could find my way back home where would I go?
Toplina ruže sa omota klasičnog albuma ovog žanra American Beauty (1970) grupe Grateful Dead, postala je hladna gravura na omotu Cold Roses. Metafora? Verovatno. Where have all the flowers gone? Neki odgovori su možda baš ovde.
We don't choose who we love. We don't choose.
Megaloman, egomanijak, genije, nepopravljivi folirant. Srcelomac slomljenog srca.
Bludni sin se vratio kući.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.