Jedan od retkih filmova koji kritikuje okolnosti u kojima živi dete bez škole i roditelja, a da od svog junaka ne pravi žrtvu i ne ukida mu dostojanstvo
Režija:Ramin Bahrani
Scenario: Bahareh Azimi, Ramin Bahrani
Uloge: Alejandro Polanco, Isamar Gonzales, Ahmad Razvi, Carlos Zapata, Rob Sowulski
Žanr: Drama
Trajanje: 84 min
Proizvodnja: SAD, 2007.
Dokumentaristički stil u vidu kvazidokumentarističke forme doživeo je ekspanziju u žanrovima koji su najviše udaljeni od pojavne realnosti – hororima i postapokaliptičnim filmovima. Kamera iz ruke, namerna tehnička brljivost slike i zvuka u ovim slučajevima stimulišu više osećaj trenutnosti nego realnosti. Biti u trenutku važnije je od činjenice gde se, kome, zašto i na koji način nešto dešava.
Umesto da diše gledaocu za vrat, film Chop Shop dokumentarizam zasniva na zatvaranju svih rupica za disanje na debelim zidovima životnih okolnosti svojih junaka. Društvena determinisanost junaka postaje drama po sebi. Pokušaji 10-ogodišnjeg Portorikanca Alejandra da se iščupa iz pozicije danonoćnog šegrta u tzv. Gvozdenom trouglu, predgrađu Kvinsa zatrpanom automehaničarskim servisima, postaju doslovno borba da se pobegne iz sopstvene kože.
Nalik filmovima Kena Loacha, dokumentarizam filma Chop Shop zasniva se na autentičnosti lokacija i likova (neki od njih igraju sami sebe) i insistiranju na njihovoj međusobnoj sprezi. Tako Alejandro u nizu kadrova deluje kao neodvojivi šraf Gvozdenog trougla - ogromne mašine sačinjene od automobilskih karoserija, polovnih auto-delova, zarđalih prikolica i barica ulja.
Ovome u velikoj meri doprinosi repetitivnost Alejandrovih aktivnosti. Gotovo da nema mesta u kom film zastaje zarad nekakve evaluacije, razjašnjavanja ili dodatnog opisa i poentiranja.
Budući da su na početku filma postavljeni osnovni Alejandrovi motivi - kupovina kiosk-prikolice koja bi omogućila njemu i sestri da postanu sami svoje gazde - ostatak filma je niz pokušaja, mravljih koraka kojima Alejandro pokušava da skupi novac.
Upornost, samoodricanje i čvrstina sa kojom Alejandro podnosi posao što prevazilazi njegove snage prikazani su bez trijumfalnog ubrzanja, navijačkog bodrenja u vidu muzičke pratnje… Iako u načinu na koji su prikazani nose osudu i društvenu kritiku, mravlji koraci kojima dečak ide ka cilju prikazani su i sa dozom poštovanja, kao podnošenje i tiha borba za život koju niko ne vidi. Inače bi bila savršena reklama za patike kojima se leti do meseca i ostale „just do it“ i „don't give up“ proizvode.
Bahrani unosi detalje koji produbljuju opštu podelu ulogu, kao što Alejandrova navika da svaki put kada primi platu broji novac izaziva
nervozni komentar gazde servisa da to nikada ne čini pred njim. Zaviriti u dušu ljubavnika nije ništa novo, ali retki su oni, poput Andrića, koji zadižu novčanicu što spaja gazdu i kmeta da ogole nerv što ih spaja.
Iako je reč o filmu sa jakim društvenim angažmanom, Chop Shop je u isto vreme i drama o odnosu brata, prikazanom sa suptilnošću i dirljivošću nalik iranskom filmu Deca neba.
Ostali tekstovi o festivalu:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari