Paper Trail

Pre nego što je postalo normalno da reperi vode dvostruki život kao zvezde holivudskih filmova ili video-igara, njihove hagiografije, meteorski usponi od šibicara/šanera/dilera do respektabilnih televizijskih pop zvezda, bile su dokumentovane samo njihovim albumima. Clifford Joseph Harris Junior, čovek koga neretko zovu kraljem američkog juga (barem što se tiče hip hop scene) a da se vrlo malo glasova ovome protivi, na šestom albumu prikazuje mnoge paradokse iz života uspešnih afroameričkih muzičara.

Paper Trail, papirni trag, jeste referenca na T.I.-jevu odluku da za ovu priliku tekstove napiše na papiru, pre ulaska u gluvu sobu, umesto da ih samo pamti kao što je do sada radio. Možda je Harris osetio da su ovog puta misli koje će ispljunuti u mikrofon previše važne da bi bile prepuštene slučajnim naletima inspiracije i raspoloženja. Na kraju krajeva, Paper Trail je album koji jake kontraste iz života najpoznatijih američkih repera pokušava da sažme na neposredan, iskren a opet prijemčiv način, da progovori o nesreći i ružnoći tako da ne otkliza u gangsta stereotip, da zapeva i zaigra a da se ne pretvori u samo još jedan iTunes rington za sezonsku upotrebu.

T.I. je ovaj album snimio u kućnom pritvoru, nakon osude za posedovanje automatskog oružja, kao i pokušaj da ga kupi. U sadejstvu s ranijim hapšenjima i tužbama za posedovanje narkotika, ovo je T.I.-jev najnoviji autoportret moglo da pretvori u još jedan generički album gangsterskih ispovesti. Umesto toga, Paper Trail je snažna, britka ploča, kako u tvrdim momentima refleksije na (svoje i tuđe) greške koje oblikuju sudbine, tako i u pop-komadima, oblikovanim da se vrte na žurkama i klinkama nateruju osmeh u okice.

Odličan za mikrofonom, još bolji za miksetom, T.I. isporučuje smirene ali muški tvrde sažetke iskušenja kroz koja prolazi i odluka koje naposletku pravi. Pesme poput I’m Illy, Ready for Whatever ali i On Top of the World (s neočekivano dobrim gostovanjem Ludacrisa) balansiraju između dostojanstvene oporosti i realističnog optimizma, otvarajući album gotovo neočekivano snažno i tvrdo.

Kasnije slede i hitovi po kojima će ova faza T.I.-jeve karijere biti upamćena, a valja i odati priznanje tamo gde je zasluženo: ovi komercijalni proizvodi zvuče odlično i izvedeni su vrlo dostojanstveno. Live Your Life s Rihannom je naprosto školski primer savremene pop pesme u kojoj će svi, od vaspitačica u obdaništu do gangstera u getu, naći nešto da im se dopadne, a u Swagga Like Us, koju je, semplujući MIA-u, napravio Kanye West, T.I. deli vreme na mikrofonu s Westom i Jay-Z-jem, pokazujući da ga s dobrim razlogom zovu kraljem Juga.

No Matter What

Ako je bilo potrebno naći knjišku definiciju dobrog mejnstrim hip hop albuma u 2008. godini, Paper Trail može da posluži kao primer. U istoj meri iskren i neposredan kao što je proračunat i doteran, ovo je album koga od statusa klasika odvaja odsustvo spontanosti, ali ga isto tako od statusa potrošnog dobra ograničenog roka upotrebe odvaja prisustvo dostojanstva od koga autor nijednog trenutka ne odustaje. Ako kupite samo jedan hip hop album ove godine, neka to bude Ice Cubeov Raw Footage, ali ako njega već imate, Paper Trail je svakako dobra preporuka.