Mike Skinner je u poslednje dve godine imao niz zapaženih aktivnosti - spalio je studio, šetao od Engleske do Francuske i nazad... Konačno, objavio je i četvrti album
U moru današnjih ukrštanja žanrova i izmišljanja tople vode da bi se pridobili novi slušaoci, Mike Skinner se izdvaja jednostavnošću i nepretencioznošću. Ako bi nešto u njegovoj karijeri moglo da se nazove konstantom, onda je to upravo jednostavnost kojom pleni.
The Streets (mada, kako Skinner na svojoj MySpace stranici kaže: „Its pretty much just me, but I have a little help“) su nam priredili jedan od najboljih koncerata na ovogodišnjem Exitu, uz nezaboravne „get low“ trenutke, a iznenađenje nije izostalo ni na novom albumu.
Everything is Borrowed je dovoljno skinerovski album da bude prepoznatljiv, ali i dovoljno drugačiji od prethodna tri izdanja. Manje semplova, više žive muzike (gudači na pojedinim pesmama su snimljeni u Austriji i Češkoj) i atmosfera koja provejava kroz tekstove (prema Skinnerovim rečima „mirni pozitivni vajbovi“) glavne su njegove karakteristike.
Iako manje kreativan u poređenju s legendarnim debijem i bez konceptualno zaokružene priče poput one koja je krasila drugi album, Everything is Borrowed ipak predstavlja korak napred u odnosu na pad koji je doneo njegov prethodnik The Hardest Way To Make An Easy Living, na kome su vredne pomena samo pesme Never Went to Church, Pranging Out i hitična When I Wasnt Famous.
I letimičan pogled na omot (ako je verovati fanovima, reč je vodopadu na Islandu) odaje nekog novog, mirnijeg Skinnera, nezainteresovanog za događanja na UK grime/garage/house sceni, samim tim i oslobođenog njenog uticaja.
Već naslovna stvar prikazuje nam ovu ’novu’ Skinnerovu fazu: muzički je trijumfalna, mada njen razarajući emo refren, istini za volju, pliva na ivici patetike. Nakon Heaven For The Weather, vraća se flowu koji ga je proslavio u jazziranoj I Love You More. Sledi društveno angažovana (?!) The Way Of Dodo s najsimpatičnijim dabltajmom ikad!
Maestralna Flip Of The Coin, uz Escapist i Alleged Legends (odličan tekst), nose album. Ostatak su ipak ziceri koji ponekad deluju kao reciklirani momenti iz zaostavštine Streetsa.
Iako nije revolucionaran, novi album pokazuje da Skinner traži nove smernice. U svetlu najave da već razmišlja o petom izdanju koje će biti inspirisano Lou Reedovim klasikom Berlin, on nas ostavlja u rebusu šta ćemo sledeće ćuti.
Everything is Borrowed
Kad su se The Streets pojavili, kritičari su rekli da bi njihova muzika bila idealan saundtrek za Mućke. Oni kojima se ne svidi ovaj album neka se prisete najbanalnijeg primera da je Rodni na početku nosio martinke i vijetnamku, a nakon pete sezone nije izlazio iz odela.
Ljudi se vremenom menjaju; menjaju se pogledi na život i muzika.
Promena nagore? Mislim da sa Skinnerom to nije slučaj.
Povezano:
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari