(Magmedia)
Remek Delo je treći solo album Boška Ćirkovića (ako računamo PKS avanturu) kojim on simbolički završava putovanje od samotnjaka, preko polovine para, pa do povratka u porodicu. Zasada nije jasno kuda bi mogao dalje, ali samo putovanje nas je mnogo čemu naučilo
Škabo je jedan od najinteligentnijih i najinteresantnijih domaćih repera, sa gotovo besprekornim muzičkim, političkim i poslovnim integritetom. Njegov doprinos radu Beogradskog Sindikata je nemerljiv a njegovi solo albumi su u punom smislu te reči autorska dela, duboko lični na svakom nivou, od tekstova, preko muzike, do (samo)izdavanja. Od autorskog dela pa do remek-dela ipak treba da se prepliva kroz dosta brzaka.
Remek Delo je album na kome Škabo traži i pronalazi svoje mesto i identitet u istoriji, politici, društvu, Beogradu, na hip hop sceni. Brutalno iskren, kao i uvek, Boško se ne libi samoispitivanja i javnog rvanja s pitanjima koja čoveka mogu lako da osramote ako ne pazi. Ipak, ovo je ploča koja ne pronalazi put ni do ušiju ni do srca lako kao neki prethodni radovi.
Kao intro na albumu služi nova verzija stare Boškove/ Sindikalne pesme Škabo maestro, koja i dan-danas svojim bezobrazno lakim pretvaranjem ličnog u opšte tera slušaoca da se ježi. Nijedna druga pesma na ovom albumu nema ni približno sličnu snagu.
Delom je za to kriv ton kojim Škabo danas priča. Drčni klinac koji se zaleće da ruši konvencije uvek je zanimljiviji za slušanje od porodičnog 30-godišnjaka koji se s njima miri.
Delom je za to kriva izabrana tematika: kada imate (ili bar tražite) stalni posao, novu porodicu i potomstvo, zaista vas više interesuju zdrava radna atmosfera i mirno veče pred televizorom nego revolucije i menjanje sveta, ali pitanje je da li o tome želite i da slušate na pločama.
Takođe, fetišizacija srpskog srednjovekovnog mita kod ovog čoveka/ Sindikata mora da prestane. Jednom je to upalilo, ali svaki sledeći put, pa i u slučaju dve pesme na ovom albumu, pomislili smo kako od hip hopa očekujemo novu, svežu, smelu poetiku, ne osrednje kvaziepske stihove čija je simbolička potentnost razblažena beskrajnim ređanjem opštih mesta.
Ovo je prvi Škabov album na kome postoje očigledni fileri: Dorćol i Pojačaaj! su pesme koje zvuče barem onoliko proračunato koliko i neiskreno, a surova je ironija što su one među muzički najboljim momentima ove ploče.
Jer, delom je problem u Škabovoj muzici i produkciji. Od Škaba emsija ne očekujemo čuda – kod njega je uvek kvalitet više bio u suštini nego u formi i on ovde isporučuje standardno ravno, nedinamično ali korektno repovanje. Međutim, Škabo bitmejker postaje sve veštiji, ali muzika mu sve više podseća na loš mejnstrim pop 80-ih, pogodan za reklame, nikako za hip hop albume.
Najveći deo ploče je zvučno mlitav, ali druga polovina pada posebno nisko, sa jeftinim sintisajzerskim ubodima i gitarskim kok-rok solažama (koje kvare i zanimljive elemente, kao što su semplovi smeha Škabovog sina).
Ovo zaista ume da pokvari ugođaj, kao na primer u poslednjoj pesmi Biće sve okej, koja sadrži najbolji Škabov tekst u poslednjih nekoliko godina, autentičnu porodičnu katastrofu ispričanu s puno autoriteta i elegancije, ali je grozan aranžman, koji sa sve Sky Wikluhom u refrenu zvuči kao najniskobudžetnije kloniranje najgorih momenata Olivera Mandića – naprosto uništava.
Remek delo
Uprkos svemu gore izrečenom, Remek Delo je jedna od najvažnijih domaćih ploča objavljenih ove godine. Zato što vas tera da slušate, da se s njom raspravljate i da se na nju derete. Da ulazite u polemike i branite svoje stavove. Da se vatreno ne slažete s njom.
Da je pustite iznova ne biste li bili sigurni u sebe. Škabo nije uspeo da napravi remek-delo, a uostalom i on sam veli da ne veruje da će to ikada zaista postići, međutim jeste napravio album koji provocira, podučava i tera na razmišljanje. A to je sve čemu je hip hop ikada i smeo da se nada.
Povezani članci:
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari