Lookout Mountain, Lookout Sea

Neutoljivo smo gladni nekog novog zvuka, a čula su nam preforsirana i otupela. Verovatno zbog toga formu sve češće vrednujemo više od sadržaja i tolerišemo ogavne tekstove. Što se mene tiče, album koji sadrži stihove: "Those who are dead are not dead / They’re just living in my head / And since I fell for that spell / I am living there as well" u najboljem slučaju može da bude smešan, pa makar ga producirali George Martin, Brian Eno i Steve Albini zajedno.

"What comes first, the music or the words?", Sonic Youth, Or, sa albuma Rather Ripped.

Silver Jews postoje skoro 20 godina. Pored Davida Bermana, jedinog stalnog člana i kreativnog stožera grupe, u bendu od osnivanja povremeno gostuju Stephen Malkmus i Bob Nastanovich, koji su se proslavili u Pavementu. Spajajući lo-fi estetiku nezavisnog američkog rocka 90-ih sa countryjem i stavljajući u prvi plan uvrnute i pronicljive stihove poete Bermana, Silver Jews su pre ovog izdali pet albuma. Njihovo treće izdanje American Water spada u onu grupu klasika koji ovekovečuju trenutak na svevremenski način, ali koje, nažalost, skoro niko nije čuo.

Iako ih deo kritike hvali i uvažavaju eminentni alternativni autori poput Willa Oldhama, Harmonyja Korinea i Jeremyja Blakea (kome je Lookout Mountain posvećen i čija je sudbina inspirisala tegobnu pesmu My Pillow Is The Threshold), Silver Jews do sada nisu doprli do mnogih ušiju. Ni Lookout Mountain neće motivisati medije da ih proglase grupom dana/nedelje/meseca, ali će zadovoljiti stare ljubitelje benda i možda pridobiti nekolicinu novih.

Iznad svega, Bermanovi tekstovi su ponovo upečatljivi, prožeti jetkim humorom i sazdani od dovitljivih fraza. Stihovi poput: "The truth is not alive or dead / The truth is struggling to be said" (What Is Not but Could Be If), "First life takes time, then time takes life, now the next move is up to me" (My Pillow Is the Threshold) i "How much fun is a lot more fun? / Not much fun at all" (Strange Victory, Strange Defeat) inspirišu na razmišljanje, dok oni kao "Squirrels imported from Connecticut / Just in time for fall" (Strange Victory, Strange Defeat) i "Romance is the douche of the bourgeoisie" (San Francisco B.C.) šarmiraju neobičnim humorom.

Na albumu se nalaze i dve pesme koje čvrstom narativnom strukturom odstupaju od slobodnih, introspektivnih stihova karakterističnih za Bermanov način izražavanja. San Francisco B.C. je razdragana priča (o ljubavnoj izdaji, nerazrešenom ubistvu, krađi nakita i lošim frizurama) u tri čina i s puno obrta, a Aloysius, Bluegrass Drummer je pripovest o neiskusnom bubnjaru koji moralno posrće samo da bi zadovoljio svoju halapljivu ljubavnicu, ali na kraju biva nasamaren.

Lookout Mountainu demonstrira i tematsku direktnost, neočekivanu za Bermana. Pohlepa u raznim vidovima (jednom mi je promakla očigledna gargantuanska referenca na Rablea, ali ovde neće!) i usamljenost figuriraju kao glavne teme, doprinoseći tamnoj atmosferi albuma.

Ipak, i pored sveg pesimizma, Lookout Mountain uliva više nade nego bilo koji prethodni album Silver Jewsa. Strange Victory, Strange Defeat i What Is Not But Could Be If prikazuju Bermana kako se ne miri s porazom i kako se raduje i samoj mogućnosti uspeha, a We Could Be Looking for the Same Thing daje šansu ako ne baš ljubavi, onda starenju udvoje.

"Sad se nalazim u poziciji da ne želim da idem u visoku kulturu, hoću da dovedem visoku kulturu ovde dole. Želim da učinim da pesme znače više. Želim da dam nižoj kulturi izazov da bude pametnija. Ne borim se da uđem u muzeje.“, David Berman, u intervjuu za A.V. Club

Redukovati analizu sadržaja muzičkog ostvarenja isključivo na raspravu o tekstovima bilo bi kratkovido, naročito u slučaju pop albuma kakav je Lookout Mountain. Iako Berman reflektuje literarnu tradiciju američkog transcendentalizma i u stihovima citira Emily Dickinson i Knjigu proroka Isaije, on to prevashodno radi da bi uobličio pesme. A pesme i dalje teku niz lenje melodije i country im i dalje viri iz rukava. U Malkmusovom odsustvu kolajuće gitarske deonice zamenjene su svedenim, zvonkim rockabilly i surf akordima. Klavijature i klaviri prisutni su u većini pesama, a zvuk, iako ne blistav, znatno je čistiji od ranijeg, kada je bend snimao pesme direktno na vokmen.

Slatko vokalno prisustvo Bermanove supruge i basistkinje Cassie predstavlja izvrsnu protivtežu Bermanovom nazalnom baritonu i stilu pevanja koji je često na granici recitovanja. Upravo pesme na kojima peva Cassie (poput Suffering Jukebox, Open Field i We Could Be Looking for the Same Thing) posebno su pevljive. Bez teških gitara i s vokalima koji imaju pop potencijal, pesme na Lookout Mountainu i muzički uspevaju da se izdignu iz blata i da sramežljivo i melanholično polete.

Suffering Jukebox (uživo)

"What’s with all the handsome grandsons in these rockband magazines? / And what have they done with the fat ones, the bald and the goateed!?” (Strange Victory, Strange Defeat)

Lookout Mountain je kao stari, dobri par dubokih starki. Razgažene i prekaljene, ponekad sasvim "in" i nikad "out", uvek me udobno dočekaju. Dok ih nosim, znam da one znače mnogo više nego što njihov izgled odaje.